Читај ми!

Балканизација утакмице свих звезда НБА лиге

НБА Ол-старИЋ

Рећи да је НБА глобална лига није ништа епохално и ново. Одавно она то јесте. Али рећи да НБА лигом владају играчи са Балкана јесте храбра констатација, која није много далеко од истине и реалности. Европа ће на предстојећој Ол-стар утакмици у Атланти имати шест представника, а половина долази са простора бивше Југославије и презива се на ”-ић”. Како су Јокић, Дончић и Вучевић освојили НБА и како су им у томе помогли Дивац, Кукоч и Дражен?

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века југословенска кошарка била је на свом другом врхунцу.

Када је у Буенос Ајресу доминантно освојено светско злато 1990. године, а потом квалитет тадашње генерације потврђен доминацијом на Евробаскету у Риму годину дана касније, оно што се тада ишчекивало био је дуел екипе младог тренера Душана Ивковића са "правим" Америма, односно екипом састављеном од најбољих играча из НБА лиге.

Тај се дуел са јединим истинским "дрим тимом" се игром политичко-ратног случаја као што знате никада није догодио.

Тако је остало отворено и питање да ли би се Џордан, Меџик, Бирд и екипа тако "прошетали" до злата у Барселони 1992. да је на другој страни било тима Југославије са Драженом, Дивцем, Кукочем, Рађом и Паспаљем.

Темељ и надоградња 

Управо ова југо-петорка била је вероватно једна од најбољих могућих генерацијских постава коју је југословенска кошарка имала у својој славној историји. Од млађих категорија па све до сениорске кошарке ови играчи су освајали медаље, а на крају су сви завршили тамо где иду најбољи играчи света - у НБА.

Наравно, нису сви у тој лиги имали подједнак успех и нису се у њој задржавали исти период времена, а разлога за то је пуно - од Драженове трагедије, преко Паљине неснађености до Рађиног нестрпљења, док су Дивац и троструки шампион Кукоч оставили значајан траг.

За ову причу занимљив је податак, који са ове тачке гледишта заиста изгледа поприлично неистинито - ова суперталентована петорка има укупно један (1) наступ на НБА ол-стар утакмици!

И то понајвише захваљујући повреди члана Куће славних и четвороструког шампиона Шекила О'Нила, кога је због повреде колена на утакмици свих звезда 2001. године у Вашингтону заменио велики ривал из Сакрамента - Владе Дивац.

Двадесет година касније стартери у тиму Леброна Џејмса биће два играча рођена на тлу некадашње државае, а укупно три играча на "-ић!

Меч у "Филипс арени" у ноћи између недеље и понедељка (00.30) почеће Србин Никола Јокић и Словенац српског порекла Лука Дончић, док ће у противничком саставу шансу са клупе добити црногорски центар који неретко истиче љубав према Србији и Црвеној звезди - Никола Вучевић. 

Ова тројка тренутно заједно има седам наступа на Ол-Стар утакмици уколико рачунамо и ову годину (Јокић три, Дончић и Вучевић по два).

Када би се водили само простом математиком и упоредним приступом, могло би се рећи да је ова тројка седам пута боља од чувене петорке. Али наравно, то нити може тако да се мери, нити је то идеја овога чланка.

Овде је по среди нешто друго о чему треба причати. Реч је о надоградњи, о ходању по утабаној стази у густој шуми.

Или како је приметио један пријатељ коме кошарка није примарна сфера интерсовања - генерација Дивца и Дражена је одрадила је за ову актуелну "прљав" посао крчења, попут онога који прва генерација гастарбајтера одради за другу, која потом регуларно ужива добру шансу у систему и може да га условно речено освојити.

Али изнад свега, овде се ради о способности талената и играча са ових простора да се прилагоде на нови, глобални НБА. И не само да се прилагоде, већ да у њему битно учествују постављајући нове и мењајујући старе трендове у игри.

А сва три момка, и онај из Сомбора, и онај из Љубљане и овај рођен обали Женевског језера, то раде у својим тимовима где су без дилеме прве звезде и "лица франшиза".

Колико год била носталгична југо кошарка некада, можда је храбро али свакако није погрешно рећи да је она тек сада, три децеценије од њеног практичног распада дошла до момента да њени продукти могу да буду суперзвезде у најјачој лиги света.

Јокић, Дончић и Вучевић дефинитивно уживају статус "superstar"-а у данашњој НБА лиги, а начин игре који приказују је без икакаве дилеме југословенски и на концу "Yugo ball-a", како се у Сједињеним државама неретко назива овдашње схватање и играње кошарке.

Префињени осећај за игру и простор, разумевање кошарке и лидерство је заједничко за сву тројицу. Оно што их ипак разликује је пут којим су ишли и дошли у НБА.

До Ол-стара три путића

Први је међу најбољима заиграо најстарији - Вучевић (1990).

Он је заправо имао најамеричкији пут до тог циља. Похађао је прво средњу школу а онда и колеџ у Калифорнији (USC), пре него су га 2011. драфтовали Филаделфија севентисиксерси. Међутим, трејдовали су после само једне сезоне и послали у Орландо, што је, касније ће се испоставити, за њега био идеалан потез.

Мало по мало, корак по корак, годину по годину, Вучевић је дошао до тога да буде вођа Меџика, а игре и ширење играчког репертоара уз све бољу физичку спрему донело му је други наступ на Ол-Стару у последње три године.

Орландо ове сезоне има пуно проблема са повредама, али Вуч вуче колико је до њега - 24.6 поена, 11.6 скокова, 3.7 асистенција по мечу ове сезоне.

О Јокићу (1995) се, бар у Србији, зна већ практично све.

Буцка из Сомбора приметила је менаџерска агенција из Београда, довела у свој клуб (Мегу) где је он, понајвише захваљујући раду са тренером Дејаном Милојевићем "растао", те привукао пажњу тадашњег оперативца Денвер Нагетса Артураса Карнишоваса.

Познати Литванац је те 2014. године обећао и потом обећање испунио, те је "испод радара" драфтовао Николу са 41. места. И добио бинго.

За само пет година "Џокер" је својим карактеристичним стилом игре завредео пажњу, али и поштовање целе лиге.

Трипл-дабл машина и најбољи додавач међу великима је у међувремену награђен и милионским уговором у Колораду, али и трећим учешћем на мечу свих звезда, с тим што ће ова година бити посебна због тога што ће први пут утакмицу почети у првој петорци.

Статистика од 27.1 поена, 11.0 скокова и 8.6 асистенција, као и више него равноправна борба за титулу најбољег играча лиге (МВП-а) само појачавају његов "случај".

Дончић (1999) је пак имао школски пут европског талента који на крају заврши у најјачој лиги света.

Као дечака га је у Мадрид одвео Реал и брусио попут дијаманта. Тренер Пабло Ласо ипак није дуго чекао, већ је на Луку почео да рачуна у првом тиму већ у његовој 16. години, а само две године касније, баш у Београду, Дончић је освојио све - титулу првака Европе, титулу МВП-а Фајнал фора и титулу МВП сезоне Евролиге.

Тог лета многи су се преварили, или је Далас "преварио" многе, и узео га у договору са Атлантом. Испоставиће се да су добили адекватну замену за Дирка Новицког и играча око кога ће градити тим у трећој декади трећег милијенијума.

Титула рукија године 2019. и већ друга селекција у ”звездани тим” (попут Јокића и Дончић је први пут стартовати) је најблаже речено добар НБА резиме за једног "клинца" од 22 године.

Лука је ову сезону почео спорије, али релативно брзо ухватио ритам и дошао до сјајних бројки: 28.6 поена, 8.4 скокова и 9.0 асистенција.

Јокић у Денверу, Вучевић у Орланду и Дончић у Даласу раде оно што нису у својим НБА тимовима никад радили Дражен, Владе или Тони.

Они те своје екипе чине конкурентним.
Они узимају последњи шут.
Око њих се гради игра и тим, и њима се све прилагођава.

И напослетку, све виђено и од овог трија приказано у последњем "бабл" плеј-офу, нагоне на доношење једног закључка: Нагетси без Николе, Меџик без свог Николе и Мевси без Луке не би били плеј-оф тимови.

А да ли ће неки од њих са њима на челу постати шампион? Дефинитивно се крећемо у том смеру...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (@LjubomirovicM)