Чудесна прича Јокића и Марија, од суштих супротности, до допуњујућег пара

Никола Јокић и Џамал Мари постали су један од најбољих тандема НБА лиге. Иако толико различити, како физички, тако и психички, ова два момка показују да све више почињу да личе један на другог. Као прави пар, допуњују се, исправљају међусобне мане, а исто тако преузимају врлине.

Џамал Мари, бек Денвер нагетса, одувек је говорио да је рођен за велике шутеве. Док је одрастао у Киченеру у Онтарију, припремао се да постане звезда, тако што је радио склекове у снегу и радио кошаркашке вежбе на леду.

Мари је у Денвер дошао као седми пик на драфту 2016. године и одмах је од тренера Мајка Малоуна добио зелено светло за шутирање. Била је то захвална одлука. Мари је хранио свој тим самопоуздањем и експлозивним поентирањем, али било је и ноћи када често маши кош.

У почетку је био уплашен у шуту за три поена, и, још горе, често пропуштао прилике за три поена, да би извео тешке шутеве за два поена. Али, такође је био неумољив и креативан: разбијао је блокове, развијао своје дриблерске вештине и изводио импресивна додавања.

Да шутира није престајао, очигледно.

Мари је имао среће, није морао да носи тим на леђима. Упркос томе што је био плејмејкер, није морао чак ни да преводи лопту. Нагетси су већ имали младу звезду која води лопту, центра екипе - Николу Јокића, који може да прослеђује лопту боље од било ког високог играча у историји.

Денвер је имао слабости и многи би рекли да, попут Марија, могу да буду исувише неконстантни. Ипак, веза између Јокића и Марија је бивала чвршћа. Они су редак пар "ортака" који са лакоћом могу да врте пик међусобно. Током регуларне сезоне, Јокић је "хранио" Марија 123 пута, судећи према статистици, што је трећи најбољи правац асистенција од свих тандема у НБА лиги.

Са друге стране, Мари је асистирао Јокићу 116 пута, што тај смер сврстава на девето место. Ниједан други пар у лиги није комбиновао колико Јокић и Мари, нико ни близу. Развили су ритам, осећај где се овај други налази.

Када је Денвер губио са 3-1 против Јуте у првој рунди плеј-офа, само су Јокић и Мари могли замислити да ће играти финале Запада против Лејкерса.

Мари, који дрибла ниско, лопта која је једва контролисана, а опет савршено контролисана, иде право на Леброна, у четвртом мечу финала Запада. Када је кренуо ка кошу, Леброн је скочио и испружио десну руку, подигао зид. Ипак, у ваздуху, Мари пребацује лопту у леву руку, провлачи је испод и иза Леброна, завршава полагање десном руком, на други обруч, све то у паду.

Била је то копија једног од најиконичнијих полагања Мајкла Џордана, а чини се да је привукао и Лебронову пажњу. У последњих пет минута, Лејкерси воде са четири поена, а Леброн тражи да чува Марија, који је до тада постигао 28 поена, уз шут из игре 12 од 17.

Леброн је задржао Марија без постигнутох коша из игре у преосталом времену, а Лејкерси су победили са 114:108 и повели са 3-1 у серији. Огромна предност, али опет, ако се Денвер врати, нико се више неће изненадити.

Јокић, Маријев партнер у овом плесу, игра и изгледа као нико други у НБА лиги. Он је елитни центар, плејмејкер, висок преко 210 центиметара, коме су подједнаке шансе да забележи трипл-дабл или да закуца, врхунски стрелац, који се веома мало одваја од земље, чак и при шуту.

Никола је из Сомбора, Србије, где гаји своје коње. Има лице неког следбеника и еластичан осмех, руке су му дугачке, чак и за његово тело. Иако је један од већих центара, недостаје му умећа из теретане које поседују Двајт Хауард или Леброн Џејмс. Чак је и помало желатинаст, више изгледа као џиновска лигња, него велика бела ајкула.

И док је Маријев инстинкт шут, Јокићев је пас. Често игра игру унутар игре, делећи асистенције кроз, испод или изнад одбране, иза главе, са ротацијом уназад, ватерполо додавања преко одбране, лагана лоб додавања преко целог терена, популарни "give nad go".

Ту је и помало неочекивана грациозност у његовом раду ногу. Опет, када шутира, као да плута. Тај такозвани "Сомбор шафл", то није скок шут, колико је маневар ударца левом ногом, кретња која га нагиње уназад. Лопта моментално напушта његове руке, чини се да путује дикретно увис, пре него што се сруши у кош. То све успева због тога јер је чудно. Поменуто нагињање уназад ствара таман довољно простора од дефанзивца, а висок и брз избачај са трунком скока, чини одбрани немогућ задатак да уопште реагује.

Чини се као да су Јокић и Мари један другом антитезе. Док је Мари цео живот обликовао своје тело, прича каже да Јокић до доласка у НБА није могао да уради један склек, или уради планк дуже од 20 секунди. Мари је френетичан, Јокић је скоро поспан. И док сваке ноћи знате шта ћете добити од Јокића, од Марија баш и не можете знати.

Нешто чудно се дешава у овогодишњем плеј-офу. Овај чудни пар све више личи, као што је то и случај са паровима који су подршка један другом. Мари, некада неконстантан, из ситуације у ситуацију показује колико се уздигао, бележи 27 поена по вечери, погађајући скоро половину шута за три поена. Његове асистенције, али и сама корисност се повећала. Бележи 51 асистенцију за Николу Јокића, што је највише за неки пар у плеј-офу. Леброн за Дејвиса је следећи пар, а трећи је исти као и први, само са обрнутим улогама - Јокић за Марија.

Никола је довео многе у стање чуђења када се у "мехуру" појавио фит, чак и мршав. Агресивнији је, гради позиције за свој шут више него раније, што је показао и са 11 везаних поена у другом мечу против Лејкерса.

Након четврте утакмице, може се рећи да Мари и Јокић имају много више сличности него што је то био случај раније. Иако некада сами направе проблем, они су ти који нађу решење за тај проблем, а то је управо оно занимљиво...