Читај ми!

Данијеле Масаро за РТС: Звезда је клуб којем сам се одувек дивио

Данијеле Масаро стиже пар минута пре заказаног термина за интервју. Елегантан, са црном маском на којој је грб клуба Милан. Жели да скине маску али га обавештавају да то никако не може чак ни пред камерама. Прешао је 100 километара и стигао у своју кућу, кућу фудбалског клуба Милан не би ли попричао са нама о својој легендарној каријери и предстојећој утакмици између његовог клуба и Црвене Звезде.

За Масара, Милан је друга кућа. Пре много година, када би кретао из своје куће, знао би да иде у Миланело где је тренирао и градио будуће победе. Данас има срећу, пошто је окачио копачке о клин, да ради у овој славној компанији.

Kада смо код патика, изложене су овде у Музеју.

"Да, моје патике се налазе у овом музеју и чињеница да су их ту ставили свакако да нешто значи. Моје име је записано у историји овог фантастичног клуба, мог клуба за који сам навијао још док сам био дете и мој сан је био да обучем њихов дрес. И сањао сам да подигнем куп 'великих ушију'. Дао сам два гола у Финалу Лиге шампиона у тим патикама. Мало играча може да се похвали тиме."

Да ли вам све то данас недостаје?

"Ја сам схватио да сам имао фантастичну каријеру и да сам много тога урадио тек онда када сам престао да играм фудбал. Мислим да сам заиста оставио за собом лепа сећања и да сам учинио добре ствари. Мислим да смо нашим навијачима поклонили заиста дивне емоције, било је то десет предивних година у којима смо освојили све што смо могли, како у Италији тако и у Европи, али и у свету. А најлепша ствар су били аплаузи на свим стадионима света, не само на Сан Сиру."

Kад говоримо о стадионима, данас су они без публике.

"Тешко је без публике. Можда неком играчу иде на руку да их нема јер нема ни звиждука публике али како те та публика носи је нешто невероватно. Звиждали су и мени, то је нормално у спорту, ја имам срећу да могу и данас да одем на стадион али без људи заиста изгледа нереално и искрено се надам да ћемо ускоро сви заједно моћи да се вратимо на стадионе јер онима коју су на терену недостаје 12. играч."

Хоћете ићи на Сан Сиро да гледате утакмицу са Црвеном Звездом?

"Наравно да хоћу. Нисам био присутан оне године која је остала запамћена по магли јер ме је Ариго Саки послао у изгнанство девет месеци у Рим али сам свакако навијао за мој тим, сећам се и финала у Барселони, био сам у Риму са пријатељима и навијао сам... Црвена Звезда је клуб коме сам се одувек дивио. Сећам се када сам први пут играо са екипом испод 21 годину, то је био тим тадашње Југославије, доживели смо такав пораз кога се сећамо и дан данас јер играчи су били вансеријски, невероватан таленат. Екс Југославија и сада када се поделила, има невероватне спортисте, то показује и чињеница да у целој Европи играју фудбалери из те зоне који су невероватни и остављају важан траг."

Kог би играча са тих простора издвојили?

"Ја сам играо са Бобаном, са Савићевићем, сећам се да сам некада хтео да га изударам јер да сам ја имао његов квалитет и његов таленат, уз моју тврдоглавост и упорност, моју снагу и жртвовање, мислим да би он освојио три Златне лопте. Али он се просто задовољавао тиме да нам покаже заиста изванредне ствари, али мислим да је могао много, много више. Био је мој клупски друг, заиста невероватан играч и то је показао од првог дана када је стигао у клуб. Kада је имао воље показивао је да је у стању да уради велике ствари и да би га тада зауставили било је потребно упуцати га јер нико није могао да му парира."

Kаква је по вама била утакмица Звезда Милан у Београду?

"Оно што ме је највише импресионирало, гледајући ту утакмицу, јесте да играчи Звезде никада не одустају, имају заиста добре младе играче и невероватан карактер. То је показала и чињеница да су успели да изједначе у последњи час и упорност њиховог тренера доказује његову одлучност и снагу. Станковић је за време своје каријере фудбалера у игри знао да се истакне и направи разлику, издвајао се, он је заиста победио много пута, тако да ми је необично да га сад видим на клупи а да не може да се изрази као некада, видео сам га прилично нервозног фубалски говорећи наравно, али ми је било драго да га видим и у тој улози."

Шта највише памтите из ваше каријере?

Телефонски позив Адријана Галијанија да ми каже да из Монце идем у Фјорентину, као и онај дан када је Берлускони купио Милан и звао ме да ме пита да ли желим да пређем у клуб. Одмах сам рекао да. Затим, први пут када сам ушао на Миланело, први пут када сам обукао дрес али то је погрешна реч, еуфемизам, та мајица је моја друга кожа... Затим и моменти када бисмо сваке године побеђивали у важним мечевима са овом мајицом. Тако да имам заиста пуно трофеја и моје име је уписано у историју овог клуба."

А постоји ли нешто за чим жалите или бисте урадили потпуно другачије?

Има утакмица које бих и сада поново одиграо иако нисам баш у форми. Али фудбал је диван спорт, свака част победницима, а ми смо пуно пута победили јер се нисмо задовољавали са постигнутим резултатом већ би мислили о томе како да то поновимо или, као што се и догодило, да будемо поражени али истовремено да се подигнемо, опет кренемо напред и да пробамо да наредне године победимо оне који су нас претходне поразили."

Kаква ће утакмица вечерас бити између Милана и Звезде?

"Што се Милана тиче, играчи треба да приступе игри без размишљања о томе како је било у Београду. У овом моменту клуб и поред можда недостатка снаге који је нормална и физиолошка ствар, уз прави приступ мечу иако су у предности обзиром на резултат прве утакмице, не треба само на то да се ослања јер Црвена Звезда нема шта да изгуби и дошли су овде да дају све од себе као што смо и ми навикли да играмо и дуго времена смо били први дуги низ недеља у италијанском шампионату. Дакле нормално је да је дошло до пада физичке снаге, дошло је до доста повреда и не треба потценити ову утакмицу већ је треба одиграти као да крећемо од резултата 0:0 и играти онако како смо играли до пре неколико недеља, дакле као тим, јер је управо то оно што је издвојило клуб у овим дугим месецима."