Читај ми!

Марадона – божанство, легенда, бунтовник и Робин Худ

Био је другачији од свих који су дошли пре и после њега, био је исти као сва она сиротиња која се с њим идентификовала, био је као Куба његовог пријатеља Фидела, најгора за себе, предивна за све који гледају са стране. Истог дана када и Фидел Кастро умро је Дијего Марадона. О лику, делу, животу и смрти легендарног Дијега Арманда Марадоне, гостујући у Око магазину, говорили су Драган Џајић, Неле Карајлић, Милорад Милинковић и Жељко Пантелић.

Драган Џајић је рекао је да је Марадона много дао фудбалу, постао је идол за сва времена.

"Марадона је био специфичан у сваком случају. Изванредан играч, обележио је читаву епоху. Сјајно је играо и у Италији и у Шпанији, обожаван због фудбалског ванземаљског умећа. Обожавали су га и после каријере. Много је дао фудбалу, причаће се о њему", рекао је Џајић.

Легендарни фудбалер Звезде ипак му замера за грешке крајем и после каријере.

"Пред крај каријере и после каријере је правио грешке које није смео себи да дозволи, имао је проблем који није могао да реши и то га је пратило до дана када је преминуо. Имам најлепше мишљење о њему као играчу, али жао ми је што је на такав начин завршио живот. Дешавале су се крупне ствари које нису у складу с његовом играчком каријером", додаје Џајић.

Енергија, бунт, умеће

Неле Карајлић је истакао да је Марадона био врста бутовника, неко жељан светске правде.

"Аргентина је увек за нас била алтернатива неким фаворитима као што су Немци, Енглези, Италијани. Марадона је био врста бунтовника, свилена душа, није могао да трпи оно што се дешавало око њега, од 17. године је био суперзвезда и то је тешко издржати ако немате тим људи око себе. Болели су га неправда и сиромаштво, увек се бавио тим светским темама, кад год смо се срели, он је говорио о неправди, како није праведно да неко има све, а неко ништа. Није имао снагу и организацију да постане политичар", рекао је Карајлић.

Познати музичар је упознао и неколико пута се сретао са Дијегом.

"Мислио сам да ћу му, након оног четвртфинала, сломити обе ноге. Он ми је рекао да је један од најбољих играча против којих је играо био Пикси, њега је добро упамтио. Нисам имао идеју да ћу га срести некада, нити је то био мој пут, али виђали смо се три-четири пута и редовно је преузимао микрофон и скакао на сцени."

Карајлић додаје да је Марадона имао сценски наступ попут највећих и најбољих музичара.

"Ја сам сретао доста светских звезда, али он је имао ореол, цео стејџ се окрене на његову страну, имао је дух који је био неодољив. Емоција карактеристична за Аргентинца, а када говори, никад не знате да ли ће завршити реченицу са сузама или са смехом. Сви почнемо причати о њему, Дијего дође на пола концерта и више нико не гледа у нас, сви гледају у Дијега."

Милорад Милинковић, филмски редитељ и спортски коментатор, говорио је о томе како је Марадона знао да буде приметан на терену, али и ван њега.

"Мени омиљена његова изјава је она када је рекао 'какав би фудбалер био да се није дрогирао', или 'ако је Пеле Бетовен, ја сам Кит Ричардс'. С друге стране, ти његови потези, то су ствари које се ретко виђају. Онај гол Звезди, то урадити, та дрскост, самопоуздање, то три играча на свету не успевају да ураде. Да не причамо о Енглезима, без обзира на гол руком, онај други гол, када је предриблао пола тима, људи падају, а он иде као да је то најједноставнија ствар на свету", рекао је Милинковић.

Веза са Наполијем

Новинар Жељко Пантелић разговору се прикључио из Рима, одакле је говорио о томе колико је Марадона био значајан за Италијане.

Био је идеалан за Наполи, одговарао му је њихов карактер.

"Антонио Кабрини, који је играо против Марадоне, рекао је да је једна ствар изазвала полемике и о томе ће се доста у наредном периоду причати: да је Марадона дошао у Јувентус, а не у Наполи, био би жив. Да је њега Напуљ као град уништио. Кад је почео да се дрогира у Барселони, то није узело маха, али је дошао у најгоре место, поготово 80-их, он је хтео – не хтео морао да се дружи са опсаним људима из Напуља и то га је доста коштало", рекао је Пантелић.

"Вероватно се господин Џајић сећа и зна колико се фудбал променио, фудбалери су били живи и додирљиви људи. Сви се сећају да је Марадона, упркос забрани тадашњег председника и осигуравајуће куће, одиграо ревијални меч, када је одвео читав тим Наполија да игра у једној каљуги, ту су одиграли меч пред пет хиљада људи за операцију једног детета. То показује колико је Марадона имао жељу да помогне другима, знало се да је у ресторанима остављао улазнице и добар бакшиш за конобаре и чистачице. Имао је однос Робина Худа на фудбалски начин", додаје Пантелић.

Београд и гол Звезди

Један од најбољих голова у каријери, Марадона је постигао у Београду, против Црвене звезде.

"Почео је да тренира у клубу који се зове Црвена звезда, зато је и био тако велики. Свега се сећам са утакмице у Београду. Врло тешко је дати гол из покрета, поготово лоб, то је мајсторство. Нисам знао да је Марадона дао овакву изјаву да му је то један од најлепших и најдражих голова. Ја се сећам реванша у Барселони, на видео-биму су тај гол стално понављали, то може само врхунски играч, какав је био он", рекао је Џајић.

"Био сам на том мечу, имао сам девет година и привилегију и срећу да будем на том мечу. За разлику од Пелеа, који је провео велики део каријере у Бразилу и који је светске титуле освајао са врхунским играчима, морамо да схватимо да је Марадона постао првак света са играчима који би без Марадоне испали већ у групи. Титула са Наполијем биће вероватно прва и једина за Наполи. Сви се сећају његових голова, али мени остаје у сећању асистенција за трећи гол Аргентине против Немачке, он схвата да сви прате њега и чувају и гледају њега."

Марадона често асоцира на бунт, што говоре и његови потези у каријери.

"Ја видим сличност између њега и Папе Фрање, у тој борби за сиромашне. Латинска Америка је простор на којем се најлакше види разлика код богатих и сиромашних, крајње левице и крајње деснице. Онда је та међусобна енергија продуковала такве људе какав је Марадона. Све што је урадио – урадио је против система. Уместо да оде у Реал, отишао је у Барсу, уместо Јувеа, отишао је у Наполи, уместо у Ривер, отишао је у Боку. Избегао је да буде продукт капитализма", рекао је Карајлић.

"Емир Кустурица је помињао Горицу, када је видео место где је Марадона одрастао, а ја мислим да је Горица прави Беверли Хилс за то где је одрастао Дијего. Он је био социјални бандит, из сиромаштва стекао такву моћ. Свирали смо на стадиону Наполија и тај стадион је тада, 2003. године, био је у расулу, али је место где се Марадона пресвлачио било свето. Марадона није имао политички јасан став, био члан странке или нешто, он је само осећао срцем који човек брине да свет буде лепше место", додаје Карајлић.

Марадона је током играчких дана постао мит, али то се није десило преко ноћи.

"То су одређени моменти, таман посла да се Марадона памти само против Енглеза или кад је дао Звезди гол, он је годинама играо врхунски, не може се на основу две утакмице прогласити најбољим. Ја бар тако не гледам на учинке играча, али играти врхунски, за клуб и репрезентацију, то је оно што га је учинило најбољим. Пеле је старији од Марадоне 20 година, ко памти Пелеа, а питајте Бразилце, он је био феномен, али он нама Европљанима није близак, мало је инсерата и прича, док се о Марадони говорило стално", изјавио је Џајић.

"Мени је Марадона био најдражи кад му је Ивковић одбранио пенал. Колико се ја сећам, други пут му је одбранио пенал, чак је била и она опклада од 100 долара. Кад су прошли нас, играли су против Италије, пола Италије је навијало за Аргентину, због Марадоне. Он кад изађе на сцену, постаје божанство. Оно по чему ћемо га памтити јесте буђење Аргентине, када су почели да играју озбиљно."

Многи се слажу да смрт не може увећати мит о Марадони.

"Не знам да ли он може постати већи. Аргентинци имају цркву где му се моле и славе га као бога, не знам има ли даље и више од тога", рекао је Милинковић.

"Легенда о Марадони ће живети, све је ствар времена и година које долазе и које теку, али он је један идол за сва времена. Видели смо жалост у Аргентини, ја не знам који фудбалер је то доживео. Мени је жао што је после каријере могао да настави боље у тренерској или селекторској, да не буде нека друга прича, али онда вероватно не би био он", закључио је Џајић.