Белодедић: Много сам ризиковао, али награђен сам у Барију

Легендарни фудбалер Црвене звезде Миодраг Белодедић рекао да је освајање титуле шампиона Европе са Црвеном звездом у Барију 1991. године награда за велики ризик који је преузео када је одлучио да се пресели у Београд. Белодедић је 29. први фудбалер који је са два клуба из источне Ервопе, Стеауом и Црвеном звездом, али и са две земље, освојио Куп шампиона и тада се уписао у историју светског фудбала.

Белодедић је 1986. године освојио Куп шампиона са Стеауом, а две године касније одлучио је да упркос забрани режима Николаја Чаушескуа пребегне у Србију и обуче Звездин дрес.

Због тога је у Румунији, у одсуству осуђен на 10 година затвора, а Европска фудбалска унија (Уефа) суспендовала га је на годину дана и тек почетком 1990. добио је дозволу да заигра.

"Био сам поносан, поготово после свега што сам прошао да бих обукао дрес Црвене звезде. Много сам ризиковао и све то наплатио на терену. Зато и понављам увек да је вредело ризиковати због Звезде. Били смо свесни величине успеха али смо с обзиром на све што се дешавало знали да ће се то тешко поновити у будућности. Са садашњег аспекта фудбала у свету, много ће времена проћи да Звезда поново дође у прилику да се бори за европски трофеј.", рекао је Белодедић, а преноси Звездин сајт.

Белодедић се присетио и финала које је оценио као атипичну утакмицу за ту генерацију и чувене пенал серије која је водила до освајања титуле.

„Олимпик је боље играо, више је нападао, ми нисмо успевали да их угрожавамо али смо се организовано бранили па ни они нису имали, да кажете, неку колосалну прилику."

Пенали су лутрија, додаје Миле и открива да без обзира на општи утисак да су Звездине пеналџије биле смирене и сигурне, није баш било тако.

„Једно је кад гледате пенале са стране, а сасвим нешто друго кад узмете лопту и кренете да шутирате. И то у таквој утакмици где је улог најзначајнији трофеј. Размишљате како да шутирате, где, да ли ћете да чекате голмана или ћете да се одлучите одмах за страну. Мени је голман прочитао страну, али сам срећом шутирао по земљи. Да је лопта отишла полувисоко он би одбранио. Срећа нас је погледала, не може се без ње, али кад подвучете црту заслужили смо да се овековечимо. Време је најбољи судија, Звезда је тада достигла врхунац и имала довољно квалитета, храбрости и среће да се упише златним словима у историју европског и светског фудбала.", поносно закључује један од најбољих либера тог времена.