Чудесна судбина нове Бајернове звезде

Фудбалери минхенског Бајерна победили су Челси у гостима резултатом 3:0 и већ у првом мечу решили питање пласмана у четврфинале Лиге шампиона. Серж Гнабри је поново завио Лондон у црвено, Роберт Левандовски је наставио невероватну голгетерску серију и оборио лични рекорд у елитном такмичењу, Тијаго Алгантара доказао је по ко зна који пут какву магију поседује у ногама, али су сви они остали у сенци једног момка.

Леви бек Бавараца пружио је фантастичну партију на "Стамфорд Бриџу", показао шта све савремени бочни играч треба да поседује у свом репертоару, забележио је и једну асистенцију, а све то са само 19 година, три месеца и 24 дана.

Његово име је Алфонсо Бојл Дејвис.

Љубитељи фудбала сазнали су за њега када је средином 2018. објављено да ће у трансферу вредном 10 милиона евра, из Ванкувера прећи на "Алијанц арену".

То се догодило у јануару наредне године, откад је у 32 наврата носио дрес немачког гиганта (два гола и три асистенције), а публика у Србији упознала га је јесенас током групне фазе Лиге шампиона.

Усталио се у првој постави новог тренера Ханса Флика и праву експлозију пружио у уторак увече у Лондону, потпуно доминиравши уз леву аут-линију.

Дејвис је одиграо читав сусрет и имао импресивну статистику – 95 додира са лоптом, 91% успешности додавања, осам од 10 добијених дуела, осам освојених лопти, шест успешних дриблинга из седам покушаја, уз једну асистенцију.

Дефанзивно је био још бољи, пошто га нико током читавог меча није предриблао, нити је направио фаул, а његов тим је сачувао мрежу.

Више пута мучио је противничке играче продорима по својој страни, толико је био брз да је одређене деонице прелазио у времену атлетичара, док је у 76. минуту, након карактеристичног трка, сервирао Левандовском лаки погодак за коначан резултат.

Међутим, тинејџера који је 17 пута наступао за селекцију Канаде од других играча на тој позицији не одваја само изузетна брзина, осећај за простор и таленат, него и несвакидашња животна прича... Она је пре нешто мање од 20 година почела на афричком континенту.

Алфонсо је рођен 2. новембра 2000. године у месту Будубурам (Гана), у кампу за избеглице јер су му родитељи, иначе Либијци, пребегли из родне земље током Другог либеријског грађанског рата. Како кажу његови укућани, због недостатка пијеће воде, хране и чистог веша, сваки дан који се преживи слављен је попут празника.

"Било је тешко живети тада јер је некада једини начин за преживљавање било ношење оружја", присетио се Алфонсов отац Дебеа.

"Нисмо желели да пуцамо из оружја, па смо одлучили да побегнемо одатле. Постојао је програм за пресељење и речено нам је да морамо да попунимо формулар за Канаду. Прошли смо интервјуе, све процедуре и дошли овде."

Дејвис је имао пет година када је са породицом стигао у Едмонтон, његови родитељи морали су да раде дупле смене како би прехранили породицу, чак је и Алфонсо помагао у подизању брата и сестре. Похађао је католичку школу Мајка Тереза у којој је први пут испољио таленат за фудбал.

"Наш мали Алфонсо један је од оне деце која увек имају осмех на лицу и ђускају по ходницима. Природан је таленат. Све што је дотакао – атлетску стазу (трчао на 100, 200 и 1.500 метара), кошаркашку лопту или се опробао у било ком спорту – био је 'то' дете", рекла је учитељица Мелиса Гузо.

Осетивши да је дечак посебан, контактирала је Тима Адамса, оснивача фудбалске лиге за школску децу која немају средстава за чланарину, опрему и превоз на утакмице. Адамс је брзо схватио о каквом потенцијалу је реч.

"Видео сам његов први додир (пријем лопте) и одмах сам знао – овај дечко има осећај за игру. Друга деца била су на том атлетском нивоу, али је он имао ум. Био је више од момка који уме да шутне лопту у гол."

Човек који га је увео у свет фудбала контактирао је тренера Марка Босија и позвао га на један од турнира. Шеф тада фудбалске академије "Сент Николас" није остао разочаран.

"Било је нешто посебно у вези са тим момком. Ноге као муње, изузетно брз са лоптом. Знао сам да има нешто што други немају у тим годинама. Питао сам какви су му планови и одговорио ми је да би желео да игра за нас следеће сезоне. Нисмо крили одушевљење, имали смо много деце из разних заједница, он се прилагодио моментално", присетио се Босио.

Тамо је Алфонсо упознао Черноха Фанбулеа, другара из Либерије са којим је остао близак до данас. Чернох је у Канаду стигао 2008. и присетио се занимљивих догађаја из детињства.

"Говорио је енглеским језиком, али то је био, како бих рекао, покварени енглески. Заједно смо похађали часове глуме, па бисмо често седели у групи и изводили сцену или нешто читали. Његов тренер му је много помагао, ишли би на многа места, а он би га упознавао са људима. Ипак, сви у фудбалској заједници су знали за Алфонса", наводи Фанбуле.

Тек тада, по упознавању града, преласку у јачу лигу и адаптацији на нови живот, почео је да размишља о професионалном бављењу фудбалом.

"Искрен да будем, трудио сам се да играм из забаве, будем активан и клоним се невоље. Нисам имао утисак да сам баш добар, већ сам играо из љубави и уживања са својим другарима. Онда сам почео 'организовани фудбал', а пријатељи, родитељи и тренери су ми понављали да наставим и да имам шансу да постанем неко. Тако сам почео да верујем и да желим да будем професионалац. Од тог тренутка сам напорно тренирао", навео је Дејвис.

Напоран рад, уз неоспоран таленат и већ описане физичке предиспозиције, учиниле су да брзо прође све степенице до великог успеха. Са 14 година је био пројекта Ванкувер вајткепса, постао је најмлађи играч који се појавио у другој америчкој лиги (Јунајтед сокер лига), као и први фудбалер рођен у 2000. години који је дебитовао у МЛС лиги. Имао је само 15 година, осам месеци и 15 дана.

"Када је дошао, знали смо да је проспект. За мене је он аномалија. Стигао је у У-16 тим, био део млађих категорија и првог тима у исто време. То се ретко дешава, као што је чињеница да ће се ретко дешавати у будућности", истакао је председник Вајткепса Боб Ленардуци.

Сезона у Ванкуверу била је довољно да доспе на радар једног од највећих клубова у историји "најважније споредне ствари на свету". Многи су били сумњичави и изненађени одлуком Бајерна да га ангажује, али се испоставило као прави потез.

"Милионер из рата", како би сликовито могла да се опише судбина Алфонса Дејвиса, већ сада је један од водећих играча у Европи на позицији левог бека. На том месту је заменио Давида Алабу, који се сада одлично сналази и на штоперу.

Пре пресељења у Минхен, говорио је на Фифином конгресу на којем су заједничку кандидатуру за домаћинство Мундијала изнели Сједињене Америчке Државе, Канада и Мексико. Према изјавама канадских челника, његове речи биле су одлучујуће за добијање Светског првенства 2026. године.

Канада је, заједно са Мексиком и САД добила организацију планетарног шампионата, а фудбал нову звезду која ће дуго и јако сијати, посебно уз леву аут-линију.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 26. феб 2020, 15:15) - anonymous [нерегистровани]

Ipak previse hvale

Ipak je upuceno previse hvale za ovog fudbalera, jer je Celzi vise nego slab nesto malo jaci od nase Zvezde ili Partizana a kada nekom krene onda ide a videcemo Bajern u utakmicama sa jacim ekipama posebno odbranama poput Reala , Liverpula Barse, pa cemo proceniti, Bajern a isto vazi i za Levandovskog koji nije igrac za one najvise utakmice jer na njima ne postize golove e ove male unisti, videcemo kasnije utakmice hoce li demantovati ili potvrditi isto… Ovo sto radi sada Levandovki radio je prosecni Muler u Bajernu, Odavno je Bajern u senci Reala, Barse, Liverpula….

(среда, 26. феб 2020, 15:07) - Dd [нерегистровани]

Aa

Jel ima info koliko je kalorija izgubio?