Хунгароринг, последња шанса да добијемо шампионат?

Иако је сезона почела пре само две седмице у недељу нас чека већ трећа трка, али осећај није нарочито добар, штавише, делује као да је све већ решено. Не толико због две победе које су Мерцедеси уграбили у Аустрији већ због доминантног начина на који су то урадили. Ако ни у Мађарској не будемо видели другачији исход једина преостала дилема ће бити да ли Ботас може спречити Хамилтона да се по броју титула већ ове године изједначи са некад неприкосновеним Шумахером.

Слажем се, проглашавати шампиона после само две одржане трке није баш најпромућурнији потез и у нормалним околностима бих све који се усуде да на тај начин промишљају олако оптужио за дунстерај.

Али ништа у шампионату коју гледамо ове године није нормално па за такву оцену и није потребна нарочита храброст, аргументи који говоре у прилог назначеном исходу су једноставно неумољиви.

Доказ број 1: од увођења хибридног погона Мерцедес је успоставио доминацију која никад раније није виђена у Формули 1 а без битне промене правила у 2020. години тешко је очекивати да ће се тај победнички низ прекинути.

Да ствар по ривале буде гора, уз најмоћнији агрегат, екипа из Бреклија може да рачуна на озбиљан квалитет и у кокпиту и ван њега, што их данас чини тешко достижним.

Доказ број 2: из различитих разлога конкуренција је ове сезоне слабија него што је то био случај у претходних неколико година.

Ферари се муљањем са мотором сам искључио из релевантности у овогодишњем шампионату и једино може да чека 2021. годину, док Ред Бул упркос свој генијалности Њујиа (да ли је јерес написати да је већ годинама Џејмс Елисон у ствари главни иноватор Формуле 1?) и похвалама на рачун Хондена прве две трке ни на сувом ни по киши није деловао као тим који ће Тото Волфу задавати неку нарочиту главобољу.

При томе, ако се испостави да ни на домаћој стази ни на Хунгарорингу нису у могућности да се озбиљно боре за победе, очекивања у следеће три рунде (Силверстон два пута заредом па Каталуња), а поготово на две трке које следе (Спа и Монца) ће бити врло скромна.

Идеја да би неко трећи могао да се појави као легитиман такмац је романтична али неутемељена у стварности, чак и у случају ружичастог Мерцедеса о чему ћемо дискутовати који ред ниже.

Доказ број 3: у оволико скраћеној сезони – до сада потврђено 10 трка, реално очекивање је да ће их на крају бити око 15 – и са замрзнутим развојем агрегата није реално да би после доминантног старта Мерцедеса неко могао изненада да одскочи и одједном почне да бележи резултате који би их угрозили.

Да, Ред Бул ће се поправити и када коначно овладају новим аутомобилом заостатак за Црним стрелама ће се вероватно смањити али ће разлика у бодовима до тада бити превелика за озбиљан напад на титулу.

За све остале екипе остаје борба за понеки подијум који ће бити расположив услед механичких кварова, возачких грешака или казни за два водећа тима.

Шта нам онда преостаје? Две ствари – да се надамо да ће у Мађарској слика бити битно другачија од оне коју смо гледали у Аустрији или да се до краја године задовољимо само вињетама које сваке године обогаћују живописни свет Формуле 1.

Пошто ово прво – ох, како бих волео да грешим – не делује нарочито изгледно, хајде да видимо шта нам друга опција у овом тренутку нуди.

За почетак, није мали број оних који сеире гледајући распад у Маранелу. Најпознатији тим Формуле 1 осим оне уобичајене препознатљивости по којој се издваја из остатка каравана – да је једини учествовао у свих 70 шампионата – има још једну, подједнако неупоредиву ауру, авај, негативног предзнака.

Начин на који Скудерија троши шампионски таленат својих пилота је толико бруталан да делује невероватно. Само у последњих 15 година, Ферари је: Шумахера отерао у превремену пензију против његове воље; Кимију платио озбиљан новац да не вози црвени аутомобил; са Алонсом значајно пре истека раскинуо уговор, а сада Фетелу није ни понудио продужење.

За то време, тим је освојио једну титулу (Раиконен, сада већ давне 2007.), иако су возачи којих су се тако олако одрекли шампионски пехар у својим каријерама подизали чак 14 пута.

Не морате бити експерт за Формулу 1, не морате чак ни нешто знати о спорту као таквом да вам буде јасно да је немогуће да такви асови нису довољно добри за једну екипу, па макар се та екипа звала и Ферари.

Друга слика која боји ове дане је жалба коју је на дизајн Рејсинг поинта уложио Рено. Већ првог дана зимских тестова у Барселони екипа Лоренса Строла је поспрдно названа "Пинк Мерцедес" услед невероватне сличности овогодишњег розе модела са прошлогодишњим сребрним.

Да, Рејсинг поинт регуларно купује делове од Мерцедеса, али Формула 1 је још увек шампионат конструктора и велики део аутомобила морате дизајнирати сами.

Рено сматра да ће жалбом на дизајн усисника за ваздух који хладе кочнице (али и гуме, а значајно утичу и на аеродинамику целог аутомобила) доказати да је Рејсинг Поинт имао увид у Мерцедесов дизајн што би био довољан доказ да је аутомобил нерегуларан.

Уколико жалба не буде усвојена добићемо интересантан преседан који ће имати далекосежне (не нужно потпуно негативне) последице на шампионат, а ФИА је обећала да ће одлуку донети пре Силверстона.

Ако којим случајем у Британију Мерцедес стигне са све три победе на свом конту бојим се да ће исход Реноове жалбе, и још горе, цео шампионат, изгубити смисао.

За то неће бити крива ни корона, а поготово не екипа из Бреклија па своје незадовољство морамо усмерити ка неком другом. Ко ће то бити је већ ствар личног укуса.