Читај ми!

ОКО магазин: Да ли се рукомет враћа кући?

Веселин Вуковић је предводио репрезентацију која је 2012. године освојила сребрну медаљу на Европском првенству, светла тачка за мушку селекцију, која је у овом веку променила 15 тренера. Скоро девет година од тог финала са Данцима, рукометаши Србије су два пута надиграли Француску и наговестили да оптимиза у рукомет може да се врати. Наш новинар Ненад Ђуровић анализирао је да ли се рукомет враћа кући са селектором Антониом Ђироном, Драганом Шкрбићем, некадашњим репрезентативцем Сретеном Рашковићем, коментатором Арена спорт, тренером Александром Брковићем и Жиком Богдановићем, уредником портала „Balkan handball“.

"Ако погледамо у ком смеру је ишао рукомет, укупно 20 година, ово је најбоља могућа кочница да се заустави пад. Самим тим знамо да је мушка репрезентација огледало рукометне сцене. Ако ће неко да привуче публику и да врати народу веру у нацинални тим то су сениори. Не може боље да се деси него да узмете три бода против најтрофејније селекције икада", рекао је рукометни коментатор Арена спорт, Сретен Рашковић.

Господине Ђерона у шта су веровали рукометаши Србије пре сусрета са Француском?

"Од првог дана смо снимали тренинге и правили смо видео који је сачињен од грешака са тренинга. Хтели смо да објаснимо играчима, шта би требало да се ради у свакој ситуацији. Када су схватили да треба да се придржавају неких правила у игри, одмах им је постало лакше. Први пут када смо то тестирали победили смо Француску. Играчи су помислили - ово функционише. Они су поверовали у та правила и идеологију игре", започео је Ђирона.

„Сигурно сам очекивао од њега да направи добар резултат и зато је мој предлог управном одбору био да се он ангажује. Мислим да је он стручњак који може да направи добар резултат. Што се тиче овог његовог почетка веровао сам да ће се ту неке ствари променити и да ће он неки свој начин рада успети да примени у нашој репрезентацији. Међутим, и ја сам искрено изненађен резултатом против Француске", рекао је Драган Шкрбић. 

Антонио Ђерона је цео живот посветио свом спорту. Већ је са 14 година почео да учи тренерски посао. Током 15 година мењао је функције у најпрепознатљивијем центру рукомета Барселони. Познат је као координатор за млађе категорије, а као помоћни тренер првог тима Барселоне 2005. године, Ђерона осваја Лигу шампиона. У тиму су тада били један од најбољих пивотмена и голмана на свету - Драган Шкрбић и Дејан Перић.

"Помоћни тренер има много присније односе са играчима него што је главни тренер. Ви као играч неке ствари можете да кажете помоћном тренеру а он зна како ће то да пренесе главном тренеру. Тренеру не смете или не усуђујете се да кажете такве ствари. Тако да сам ја био тамо један од играча који је био вођа те екипе, који је имао близак однос са Тонијем као помоћним тренером" додао је Драган Шкрбић.

"Све креће од одбране. Србија има фантастичне голмане и играче који могу да пруже сјајну одбрану. Када се одигра синхронизована одбрана, онда је све лакше и опуштеније у нападу. Мислим да је екипа против Француске одиграла пожртвовано, посвећено и изузетно организовано исперед свог гола. И притом мислим на све играче. То је за мене најзначајније после 17 дана, колико смо заједно."

"Врло једна итерактивна одбрана где није било пуно фаулова. Иначе ја волим одбрану где има пуно прекида. Међутим, ми смо толико успели да испарирамо једној најјачој репрезентацији на свету, можда и нападачкој уз Данце. Где се шутира из свих позиција, где они имају играче који могу да постигну голове са десет метара. Ми смо њима успели да испарирамо без велике туче, без великог броја фаулова", рекао је тренер Александар Брковић.

"Једно максимално поверење између играча и стручног штаба, то се осетило. И начин на који је Тони Ђерона водио тајм-ауте, смирено, где се сваког тренутка зна ко шта треба да уради. То је, уз дужно поштовање према свим досадашњим стручњацима, недостајало. Дакле 60 секунди конкретне приче на тајм-ауту и константност током 60 минута игре", додао је Сретен Рашковић.

Неколико ваших сународника, тренера доказали су да су тренутно шпански тренери најцењенији у свету. Како ви дефинишете визију шпанског рукомета?

"Мислим да не постоји посебан шпански стил. На пример Сегед чији је тренер Карлос Пастор игра потпуно другачије од реперезентације Катара који већ дужи низ година води Валеро Ривера, коме сам много захвалан."

"Пре бих рекао да то није шпанска школа, него шпански модел. Како се посвећујемо детаљима, како гледамо на тактику. Фигуративно речено, ми смо добри кувари. Наши састојци су играчи које знамо како да користимо", рекао је Ђирона.

"Ако можете да замислите једног најбољег друга из основне школе, најбољег ђака у најбољем смислу те речи, са правим резонима, озбиљног, вредног, на земљи. То су отприлике шпански тренери у овом тренутку", изјавио је Жика Богдановић.

"Шпанска матрица је да ће често шпански тренер да реши за вас проблем. Дакле ако сами не можете бочном кретњом, антиципацијом противника да дођете до неког максимума, он ће вам сугестијама помоћи. Кад кажем он, неко из те шпанске плејаде. То је искуство Раула Гонзалеса у Вардару, када су се ти момци клели у њега. Већ тада играчи у овом тиму хвале атмосферу код Тонија Ђероне и хвале његову професионалност", додао је Сретен Рашковић. 

"Првенствено, нама је требао неко ко долази без баласта тих прошлих времена. Неког када сам ја играо, кад сам радио са овим тренером, без читања новина, без слушања разноразних коментара. Не интересује га политика. Мислим да је овој екипи дошао као један стручњак који нема оптерећења било чиме другим него рукометним стварима", рекао је Александар Брковић.

"Ја мислим да је било потребно да дође неко ко је са стране, ко одради свој посао и не улази у неке друге релације. Сви који смо у рукомету знамо да је тај неки рукометни миље компликован. Он је човек који нема предрасуда. Који гледа само терен, сарадњу са својим играчима и стручним штабом", додаје Шкрбић.

"Целог живота сам говорио да савршени рукометаш треба да буде комбинација тамнопутог човека од врата до стопала, са менталитетом Балканца. Имао сам много среће да сарађујем са играчима са ових простора. Сви они су сјајни. Како се такмиче, колико имају страсти према рукомету."

"Са свим играчима у репрезенатцији Србије сам разговарао понаособ. Желео сам да их упознам пре свега као људе, а не само као рукометаше. Сви су ми рекли да би мењали пет Лига шампина за једну брнзу или сребро са репрезентацијом", наставио је Ђирона.

Примећујем да сте већ добро почели да изговарате презиме играча. Да ли сте почели са учењем Српског језика?

"Почео сам помало, али као што знате радим у Француској и посвећенији сам француском језику. Жика Богдановић који је у Рукометном савезу одговоран за медије, припремио ми је мали речник. Знам да се ваше псовке брзо науче, наслушао сам их се одавно. Надам се да ћу у будућности моћи да користим српски", каже селектор Србије.

„Њему треба подршка и сарадња са свим чиниоцима и тренерима који раде сада у Србији у клубовима у лиги, у млађим категоријама, у репрезентативним млађим категоријама, да би се направио неки покрет који може за неко време да донесе резултат, који ће бити стабилан. Да не буде једне године смо ту, а после нас нема пет година", закључио је Шкрбић.

„Рекао сам на првом састанку у Савезу да би 2028. година могла бити циљ ове генерације. Седам година је ипак превелики период. Већ за две, три године са овом групом играча који просечно имају 24, 25 година може се направити нешто значајније. Имамо велику листу играча, важно је да група остане стабилна. Надам се да ћемо сваким следећим кораком стицати све више сампоуздања", закључио је Ђерона.