Srbi u austrijskoj politici se bore za prava srpskih radnika

Predstojeći bečki izbori u 23 opštine, koji su zakazani za 11. oktobar, održaće se u znaku pandemije koronavirusa. To ne znači da Srbi u austrijskoj prstonici ne treba da propuste šansu da ostvare "zavet" koji su dobili od premijera Sebastijana Kurca.

Kada su beogradski novinari jednom prilikom pitali Sebastijana Kurca može li se očekivati bolja integracija Srba u austrijskom društvu, a posebno u politici, tadašnji ministar je odgovorio:

"Političko angažovanje je važno sredstvo za prikazivanje zahteva i interesa srpskog naroda i zalaganje za njih. Demokratija živi od političkog učešća i u srpskoj zajednici postoji još mnogo potencijala, koji mogu dati dragocen doprinos za uspešan suživot".

Izrečena kao politička fraza, ova misao premijera Austrije, zvučala je kao najbolji savet koji su austrijski Srbi dobili od jednog bečkog političara. Taj savet svojim rečima izrekla je 2014. godine i Sandra Fraunberger, ministarka za integracije grada Beča, koja je dr Slavki Drašković otvoreno rekla šta uopšte Austrijanci misle o našoj zajednici u Austriji?

"Srbi su integrisani, ali nažalost Srba nema u političkom životu i predstavničkim telima, počev od lokalnog nivoa pa do saveznog. Srba jednostavno nema. Treba da uzmu učešće u politici Austrije!"

Zbog svoje lične sujete vođa srpskih organizacija, zbog nesposobnosti da se organizuju i na višem nivou i deluju kao politički subjekt, austrijski Srbi nisu poslušali gospodina Kurca i nisu napravili jednu asocijaciju kao političko telo, koje će da ih predstavlja kao jaku etničku grupu u austrijskim i bečkim političkim institucijama.

Skloni smo da se hvalimo kako 300.000 Srba živi i radi u Austriji i kako njih 200.000 boravi u Beču, koji je zbog toga postao glavni grad srpske dijaspore. Veliki broj članova srpske zajednice u Austriji je, nažalost, totalno nezainteresovan za političku aktivnost i događanja u Austriji.

"To je jedan veliki problem za budućnost srpskog naroda u Austriji", smatra bečki poslanik Nemanja Damnjanović.

U austrijskoj politici poslednjih godina aktivno je samo desetak Srba. Ostoja Matić, osnivač i vlasnik firme "Lucky Car" imenovan je početkom 2019. godine od strane Federalnog kancelara Sebastijana Kurca za ambasadora integracije pri Federalnom ministarstvu unutrašnjih poslova Austrije. Matić je rođen 1971. godine u Bosni i Hercegovini. Godine 1979. došao je u Beč sa roditeljima.

Njegov mlađi kolega Oliver Ranisavljević, glavni sekretar Zajednice Srba Tirol i zamenik predsednika Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI), u isto vreme, početkom 2019. postao je jedini kandidat srpskog porekla na izborima Radničke komore Tirol. Ušao je u komoru 2019. godine kao zamenik.

Kristijan Kovačević je član Socijal-demokratske stranke Austrije. Kovačević je poreklom iz Žagubice. Bio je poslanik austrijskog parlamenta i član Poslaničkog kluba Austrijsko-srpskih prijateljstva, od 2017-2019. Bivši predsednik tog kluba Johan Majer od 2010. do 2014. godine, je bio prosrpski politički nastrojen. Kao austrijski poslanik prihvatio je izveštaj Dika Martija o Žutoj kući i osudio albanske nacionaliste za otimanje organa od zarobljenih Srba, iako Vlada Austrije nije želela da se takav stav iznosi, već da bude neutralna po pitanju sudbine Srba na Kosmetu.

Novi izbori u Beču kao posebnoj pokrajini prilika su da Srbi glasaju za svoj predstavnika Kristijana Kovačevića, rođenog u Austriji. Kristijan Kovačević poslanik je Socijaldemokratske partije Austrije (SPO), stranke koju program opisuje kao partiju umerene levice, koja je dugo bila gotovo jedini izbor austrijskih Srba, nastupa kao kandidat ove stranke.

„Na ulazak u politiku motivisalo me isto što i svakog čoveka u Austriji čiji roditelji nisu iz druge zemlje - želja da uradiš nešto dobro za sredinu, da promeniš na bolje. Počeo sam kroz sport i kulturu - jednostavne stvari", objašnjava Kovačević.

Posle decenije bavljenja lokalnom pa okružnom politikom, našao se na drugom mestu na listi kandidata SPO-a iz pokrajine Tirol za parlamentarne izbore 2017. godine.
Postao je prvi poslanik srpskog porekla u parlamentu u Beču.

Kovačević kaže da se iz Tirola za prestonicu uputio bez jasne svesti o potrebama gotovo 300 hiljada ljudi srpskog porekla u Austriji.

„U početku nisam mnogo mislio na bazu srpskog naroda u Austriji - ja sam u skupštinu ušao kao predstavnik svog okruga u pokrajini Tirol, pa sam se u početku najviše obraćao tim biračima. Tek kada sam postao predsednik grupe za saradnju Austrije sa Srbijom i Crnom Gorom, putovao, razgovarao sa ambasadorima, shvatio sam koliki je ponos biti na tom mestu, pa smo krenuli da tražimo načine da pomognemo tom narodu."

Kovačević nije zadovoljan politikom svoje stranke prema stranim radnicima, a posebno prema Srbima:

„Poslednja vlada je vodila politiku kojoj je otežavala položaj stranaca, ne samo Srba. Slobodari su pričali da podržavaju Srbe, a donosili su zakone koji otežavaju položaj i Srba i ostalih - šef sada može da te natera da radiš i 12 sati, socijalni dodaci za siromašne su smanjeni".

Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) kandidovala je na bečkim izborima Silviju Janković za predsednika 5. bečke opštine Margareten. Njeni roditelji poreklom su iz Smedereva, a ona je dugo godina aktivna u SPO.

Slobodarska partija Austrije (FPO) predstavila je prošle nedelje u Beču svoju listu kandidata za predstojeće izbore u Beču, koji su zakazani za 11. oktobar. Na 18. mestu kandidata je dosadašnji prvi poslanik srpskog porekla Nemanja Damnjanović. Inače, Damnjanović je, u „svom" 11. okrugu (Simering) treći na listi kandidata. On je od onih političara koji se otvoreno i javno zalaže da Beč, kao prestonica i kao pokrajina, pomaže organizacije stranih radnika, a posebno srpske klubove.

Poslanik Damnjanović je, inače, ušao u Odbor za integraciju a, kao rezervni član, i u odbore za evropske i međunarodne odnose Skupštine Beča, kao i za sport, kulturu i nauku. Ujedno je i u Senatu za sport Beča.

"Mi imamo dosta pametnih i vrednih ljudi u Beču i ne bi trebalo da dozvolimo da o našoj budućnosti odlučuju drugi koji imaju sasvim drugačije političko razmišljanje. Ukoliko se ne uključimo i ne budemo aktivniji u političkom životu Beča i Austrije ne trebamo kriviti naše političke neistomišljenike, već smo onda sami krivi za našu i budućnost naše dece" - poslao je poruku i savet svom narodu u Austriji bečki poslanik Nemanja Damnjanović.
U Beč je počeo da dolazi početkom devedesetih, pa se onda 1996. godine preselio za stalno iako je u Srbiji bio đak „vukovac", uspešan fudbaler koga je zbog rata produženi vojni rok omeo u prelasku u beogradski FK "Partizan". Miloševićevci i SPS su mu nudili političku funkciju, ali je odbio. U Beču se uključio u politiku:

"Odlučio sam se za politiku ne samo zbog građana srpskog porekla u Austriji.I veliki broj Austrijanaca je nezadovoljan poretkom.  U Slobodarsku partiju sam ušao 2010. godine, baš zbog odnosa prema Srbiji. Lider partije Hajnc-Kristijan Štrahe podržava srpski narod bilo da su u pitanju Kosovo i Metohija, ili se radi o Srbima koji žive ovde u Beču i Austriji.

Naša stranka, koja je opoziciona, zalagala se da se u UNESKU glasa protiv članstva Kosova, i to je jedina stranka sa teritorije Evropske unije koja je podržala stav Srbije".

On dodaje da mladi iz Srbije sve više dolaze u Austriju, i Beč, neminovno, postaje centar srpskog znanja. Uveren je da kroz političko angažovanje Srbima u Austriji, posebno mladima, može biti bolje:

„Najveći mi je zadatak da kroz ovu funkciju produbim dobre odnose Srbije i Austrije, ostavim iza sebe nešto što će kasnije omogućiti generacijama da bolje žive. Kada bi se Srbi politički više angažovali, bilo bi moguće da Srbin bude i ministar u Austriji - i funkcija pokrajinskog ministra za integraciju stranaca bila bi veoma važna kao znak pravde za sve koji imaju loša iskustva u dobijanju boravišne dozvole ili državljanstva", zaključuje Nemanja Damnjanović.

Na predstojećim pokraijinskim i opštinskim izborima u Beču, zakazanim za 11. oktobar, na listi Socijaldemokratske stranke Austrije (SPO) naći će se i kandidati srpskog porekla Stana Ćuskić i Nikola Poljak. Ona je po roditeljima poreklom iz BiH i priključila sekciji ove stranke u Favoiretnu pre tri godine, dok je Nikola po roditeljima poreklom iz Hrvatske i član je SPO već deset godina. Nalaze se na opštinskoj listi u Desetom bečkom okrugu (Favoriten) 28, odnosno na 17 mestu na izbornim listama. Već su učestvovali na izborima u Beču 2016. godine i dobro prošli.

Oboje su iskusni folkloraši. Stana Ćuskić već 25 godina igra folklor u Kulturno-umetničkom društvu „Branko Radičević" u desetom okrugu. A Nikola Poljak je četvrt veka igrač srpskog folklora. Autori su projekta "Kada smo došli pre 50 godina, priče iz Favoritena", koji su sproveli u saradnji sa Magistratskim odeljenjem 17 i Zajednicom srpskih klubova u Beču.

Kako su izjavili novinarima, Stana Ćuskić i Nikola Poljak misle da je vreme da se i glas srpske zajednice čuje glasnije u ovoj stranci i bečkoj politici:

"Socijalna sigurnost, ravnopravna šansa za uspeh, zajedništvo i solidarnost su temelji na kojima sam odgajana i zbog toga je sasvim prirodno bilo da se priključim Socijaldemokratskoj stranci koja se upravo sa sve to zalaže".

div id="adoceanrsvdcfhklggd">