Kako su se Česi i Srbi voleli i pomagali

Na Vidovdan, srpski narod u Češkoj, prikazao je u Karlovim Varima svoju filmsku priču o srpskim i ruskim zarobljeničkim logorima u vreme Austro-Ugarske. Film „Sedam hiljada duša“ je uradio režiser Sanjin Marić, narator je Tihomir Stanić. Glavna uloga je poverena Srpkinji iz Češke, književnici Jeleni Ćirić, pored koje još nastupaju prota Srđan Jablanović, Vid Luković, Zuzana Hruškova, Natalia Žalinska i mnogi drugi žitelji Češke.

Film govori o stradanju oko 90.000 srpskih zarobljenika tokom Prvog svetskog rata u austrougarskim logorima na području današnje Češke, od kojih se 7.000 njih nikada nije vratilo svojim kućama.

"Češka danas ima dve spomen-kosturnice Srba. Prva je u mestu Jindrihovice, nedaleko od Karlovih Vari, na samoj češko-nemačkoj granici. Podigao je kralj Aleksandar Karađorđević (1931.) i u njoj počivaju kosti 7.100 Srba koji su stradali u logorima za vreme Prvog svetskog rata", govori nam Jelena Ćirić, koja glumi lik Klare Linhart, Čehinje, koja je radila kao kuvarica u logoru.

Druga spomen-kosturnica je u mestu Olomoucu na istoku Češke. Posvećena je palim žrtvama Drugog svetskog rata. Jedan broj stradalih Srba u Prvom svetskom ratu sahranjen je na groblju Olsanima u Pragu, pored crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Vojno groblje Broumov-Martinkovice, (Hradeckralovska oblast) ima grobove srpskih vojnika koji su stradali tokom Prvog svetskog rata, a i krst sa tekstom na srpskom jeziku.

Slično srpsko groblje ima i mesto Opova, u Moravskošleskoj oblasti. Terezin, (Ustecka oblast) ima muzejski kompleks u kome se nalazi zatvorska ćelija u kojoj je tamnovao Gavrilo Princip.

„Svi mi koji smo dobili uloge u tom filmu, uključujući i mene, zapravo smo želeli da pomognemo reditelju, s obzirom na vrlo skromna sredstva u tom trenutku, i istovremeno damo doprinos tako velikoj stvari za jedan narod, kao što je sećanje na žrtve ranijih vremena, ugrađene u temelje naše slobode. Film je snimljen u produkciji društva češko-srpskog prijateljstva Rodoljub iz Praga. Koproducenti tj. organizatori produkcije su reditelj Sanjin Mirić, istoričar Petar Bergman i ja, kao potpuni naturščik u tom poslu. Da mi je neko rekao, na početku, da ću raditi producentski posao, mislila bih da je to apsolutno nerealno. Pravnik po struci i pesnik po vokaciji vuku na neke druge strane i u druge vode. A onda se još jednom potvrdilo da, kada srcem uđete u nešto, vrlo brzo naučite šta treba da radite ", rekla nam je Jelena Ćirić, kojoj je ovo prva filmska uloga u kojoj se jako dobro snašla.

Rođena je u Smederevu 1973. godine. Odrasla je u Požarevcu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jelena Ćirić je bila stručni saradnik Okružnog suda u Požarevcu do 2002. kada se preselila u Prag. 

Piše ljubavno-erotsku poeziju i kratke priče. Autor je knjiga poezije: "Žar" (2011), "Naiskap" (2013) i "Muške pesme" (2016), koautor knjiga poezije "Ja, Ti, On i Ona" i "Ne znam šta bi drugo moglo da nas veže" (2016) i jedne koautorske knjige u elektronskoj formi (2012).
Jelena Ćirić je dobitnik velikog broja domaćih i međunarodnih nagrada, (Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2014.) i priznanja (Najuspešnija i najpopularnija pesnikinja Srbije i dijaspore za 2015. kao i Povelje "Rastko Petrović" Matice iseljenika Srbije za 2017). Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog kluba "Miloš Crnjanski" iz Bijeljine, Umetničke grupe ARTE iz Beograda.

Član je Udruženja građana "Lastavica" iz Praga i kao aktivista učestvuje u književnim programima u Češkoj, dijaspori i Srbiji. U filmu „Sedam hiljada duša" igra Čehinju, hrabru Klaru Linhart i time pokazuje kako Srbi treba Česima da pokazuju svoju zahvalnost za bratsku pomoć u nevolji:

„Njena sudbina je tesno bila vezana za Srbe. Muž Klare Linhart je muž poginuo u Srbiji. Kako bi prehranila svoje troje dece, počinje da radi kao kuvarica u logoru, u kome su - kako to već ironija života udesi - najvećim delom zarobljenici iz Srbije. Ne postoje sasvim čvrsti dokazi, ali neki tragovi govore o tome da su se, u svoj toj tragici i sumornosti logorske svakodnevice, između nje i jednog Srbina, Milije, rodile simpatije. Razlozi za osmeh i titraj duše, zapravo su razlozi za život", izjavila je Jelena Ćirić, jedna od najuspešnijih Srpkinja u Češkoj.

U ovoj zemlji ima više od 5000 Srba, koji žive u Pragu, Brnu, Plzenu i Karlovim Varima. Češki Srbi od početka 21. veka imaju status nacionalne manjine. Početkom 21. veka vlast je u Pragu darivala našim ljudima Srpsku kuću, koja je bila svojevrsni kulturni centar čeških Srba.

Mnogi naši ljudi danas su potomci Srba koji su pristizali još u 12. veku, ali i doseljenici u XV i XVIII veku, koji su se školovali u Zlatnom gradu, ali i novi došljaci, koji su u Pragu, Brnu i drugim varošima pravili umetničku i poslovnu karijeru. Češku su kao studenti i intelektualci pohodili Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Milan Konjović, Jovan Bijelić, Stojan Aralica, Oskar Danon, i čuveni reditelji "češke škole" Emir Kusturica, Goran Paskaljević i drugi.

Češka pravoslavna crkva je bila pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve do 1947. godine. Tada su naši episkopi bili na čelu Mukačevsko-prešovske eparhije, to je današnja granica između Slovačke i Ukrajine. Jedno vreme je tada u Pragu služio i nas sveštenik Milivoj Crvčanin. Kao pravoslavci školovali su se ovde vladike Jovan, Dositej, Justin Popović i mitropolit Josif.

Masovnih seoba Srba u Češku bilo je tokom ratova na prisilan način. Tokom Prvog svetskog rata na prostoru Češke poginulo je na hiljade srpskih vojnika, podoficira i oficira. Između dva svetska rata Češku su pohodili školarci, studenti, internacionalni komunisti i borci za slobodu. Među njima su se istakli Petar Luke Crnković radnik iz Slavonskog Broda, doktor Milovan i radnik Vladimir Ćetković iz Podgorice, kao i Slavko Čolić, student. Partijskim radom kao komunisti bavili su se Vladimir Čopić, radnik poreklom iz Senja i Vlajko Begović, španski borac iz Fakovića, kasnije junak socijalističkog rada u SFRJ. 

Dva spomenika posvećena su geniju Nikoli Tesli u Pragu. I još dva spomenika posvećena su stjuardesi Vesni Vulović, koja je 1972. preživela pad iz JAT-ovog aviona, postavljena su u Srpskoj Kamenici.

Poslednji talas seoba od kraja osamdesetih prošlog veka do danas doveo je poslovne ljude, intelektualce, umetnike i sportiste. Neki od njih su, poput Petra Marjanovića, predstavnika preduzeća „Rade Končar" ostali u Češkoj i otvorili sopstvenu firmu "Mareks Trejd". 

„Raka Zdravković je iz Moskve došao u Prag zbog biznisa. U biznisu su afitmirani i Vojislav Sparavalo, Peđa Đaković, slikar i vlasnik restorana "Žitan", kao i Miroslav Renovica. Mr Branka Radojković Kubeš je filolog, književni istoričar, prevodilac, publicista i novinar, je radila na Karlovom univerzitetu i ostala. Rajko Doliček je profesor i srpski lobista", pričao nam je Pera Marjanović, veliki prijatelj Vaclava Klausa, bivšeg predsednika Češke.

Glumac Peđa Bjelac je ovde došao iz Beograda da pravi filmsku karijeru. Jelena Ćirić se udala za Srbina i afirmisala kao poeta. Otac Dragiša i sin Vladan Binić imali su zavidnu fudbalsku karijeru u timu češke "Sparte" i reprezentaciji.

Znameniti Srbi su i dr Karin Kubeš, nekad predstavnik srpske manjine u češkom parlamentu, čuvar groblja Dejan Ranđelović, sveštenik Srđan Jablanović, Nikola Đokić, češki pravak u sviranju na fruli, Živojin Vukadinović, član odbora za medije Vlade Češke, srpski aktivista Bora Jaskšić, biznismeni Zoran Macura i Radoslav Stepanović, kao i fudbaler Petar Aleksić.

Srbi u Češkoj se okupljaju radi društevnih i kulturnih aktivnosti u Udruženju Srba „Sveti Sava", koje vodi Branka Kubeš, Češko-srpskoj kulturnoj alijansa, čiji je osnivač bio Petar Sparavala, Udruženju "Nikola Tesla", čiji je osnovač Bora Rudić, Srpskom društvu "Humanitas", Udruženja "Mostovi", časopisa "Srpska reč", svi iz Praga i u Srpskom udruženje "Vidovdan" u Karlovim varima. Uspešno sarađuju sa Češkim udruženjem „Prijatelji Srba na Kosovu", koji organizuju demonstracije protiv demonizacije srpskog naroda.