Читај ми!

Изложба "Београд 60-их"

РТС клуб и Музеј града Београда представљају изложбу „Београд 60-их“ , од 5. до 28. априла 2021. године, у РТС клубу, зграда Радио Београда (улаз из Светогорске).

Музеј града Београда је још 2003. године реализовао пројекат „Београд 60 их година двадесетог века" као експеримент којим је требало проверити музеолошке потенцијале бављења сложеним и временски блиским периодом историје. Стање фондова, доступност извора, као и методолошке претпоставке тумачења комплексних политичких, друштвених, урбанистичко-архитектонским, културолошким...појавама у концентрисаном и временски ограниченом периоду представљали су изазов у дотадашњој музејској пракси. Тимски рад низа сарадника и аутора текстова (Дарко Ћирић, Лидија Петровић Ћирић, Љубодраг Димић, Драгомир Манојловић, Слободан Селинић, Мира Оташевић, Бојана Андрић, Лидија Мереник, Ања Суша, Милан Влајчић, Владимир Јанковић Џет, Никола Караклајић, Љубомир Жакула), приватних колекционара и консултаната, оправдао је уложени напор.

Интерес читалаца, као и потреба да се исправе уочени пропусти, довели су до штампања другог допуњеног издања музејске публикације. Промене се односе на савременији дизајн, промену садржаја дела фотографија са потпуним легендама и израду регистара помоћу којих је лаше пратити именски и топографски садржај књиге. Ово издање јавности ће бити представљено на промоцији у РТС клубу, 16.априла 2021.године, а пратећа поставка нас визуелно враћа у деценију која и сада буди сентимент, чак и код генерација које су рођене знатно после ње.

Изабрана тема говори о деценији (1960-1969.) у којој Београд и његови становници убрзано мењају спољашњи лик, као и однос према стварности који га окружује. Узори западне цивилизације опредељују пут којим се кренуло. Политичке, а посебно привредне реформе стварају услове за формирање специфичних модела тржишног привређивања и профита као његовог основног мотивационог фактора. Последице су раст стандарда, инвестиционо улагање, нагла привредна експанзија и отварање према утицајима савременог света.

Изградња урбанистичких целина Новог Београда, Бановог Брда, Браће Јерковића...и објеката по којима се данас препознаје лик Београда (Дом омладине, зграда Политике, Музеј савремене уметности, Телевизија Београд са торњем на Авали, хотели, пословни објекти, базени и спортски терени...), мењају лик града и дефинишу га као савремени концепт који је издржао пробу времена..

Повећање животног стандарда праћено је другачијим интересовањима и потребама грађана које је требало задовољити. Од идеала набавке првих телевизора, аутомобила, беле технике и робе широке потрошње, преко одлазака на годишње одморе, првог масовног контакта са мирском обалом и отварањем граница за слободна туристичка путовања у иностранство, стигло се и до нових културних и интелектуалних вредности. А масовно потрошачко друштво захтевало је разноврсније информисање, што је директно утицало на, до тада стерилну и монотону медијску слику: штампу, радио и нови електронски медиј - телевизију. Модни трендови, биоскопске сцене, шлагери стране и домаће продукције, зачетак озбиљног естрадног живота, специфична омладинска поп и рок субкултура, постају свакодневни и важан део живота.

Кључни моменат прерастања провинцијског менталитета за Београд је свест о томе да развијени свет стоји на дохват руке, да је пут ка њему знатно олакшан и да је тај свет спреман, не само да нас чека, већ да и сам учини корак ка нама. Непрекидне посете светских државника, а још више гостовања уметника попут Луја Армстронга, Шарла Азнавура, Еле Фитцџералд, Жозефине Бекер или Орсона Велса и астронаута Апола 11 који су крочили на површину Месеца, остављали су утисак природне повезаности којој никаква идеологија више није могла да постави међе.

Са мером или не, уз цену која понекад и није морала да се плати, тај кључни искорак шездесетих година неопозиво уводи Београд у ред савремених светских престоница. Прича о овом времену, граду и људима који тако динамично и без дилема мењају свој лик тема је изложбе коју Музеј града Београда у сарадњи са РТС клубом представља у новом простору РТС-а, у згради Радио Београда. Аутори монографије: Дарко Ћирић и Лидија Петровић Ћирић.

Посетиоци изложбу могу да погледају радним данима од 11 до 17 часова.

Информације путем телефона: 0608611497.