За вечност сачувани призори битака и страдања српског народа преко Албаније

Књига Милене Марјановић о фотографији у Србији у балканским ратовима и Првом светском рату

Што више упознајемо лице рата, то се више удаљавамо од њега - мото је којим се водила историчарка уметности, новинар и преводилац Милена Марјановић, истражујући снимке страдања наше војске и народа у балканским ратовима и Великом рату. Резултати њених изучавања фотографија с крвавог почетка 20. века сада су сабрани у књигу "Лице рата, ратна фотографија у Србији 1912-1913/1914-1918", објављену у капиталној едицији "Србија 1914-1918", која је заједнички подухват новосадског "Прометеја" и РТС.

У простор ових историјских докумената врата су јој се одшкринула, како напомиње у уводу књиге, када је припремала поставку ратне фотографије и каталог који јој је био посвећен, за изложбу "Сликари/Ратници/Сведоци, сликарство и фотографија у Србији 1914-1918", у Галерији САНУ, одржану 2017. године. А прошле године, као уметничка директорка галерије "Артгет" КЦБ, истој теми посветила је две поставке: изложбу о пионирима ратног фото-журнализма Самсону Чернову, Аријелу Варџису и Луису Хајну и поставку "У земљи кипућег меса", са фотографијама Енглескињe Мери Идит Дарам, наше Надеждe Петровић и Швајцаркиње Катарине Кларе Штурценегер.

- Да није било фотографија и филмских трака на којима су снимљене многе личности и догађаји из оба балканска рата и Првог светског рата, историографија Војске Краљевине Србије била би садржајно знатно сиромашнија - истиче Марјановићева.

Први ратни фото-репортер у историји српске фотографије, кога је именовала власт, био је Риста Марјановић:

- Као дописник-фотограф париског издања "Њујорк хералда", Марјановић је добио српску дозволу 13. августа 1914. у Ваљеву, међутим, позив да се из Париза врати у отаџбину и фотографише рат који се под мачем правде и истине спремао против Турака, примио је две године раније од главног обавештајца војске Краљевине Србије пуковника Драгутина Димитријевића Аписа. Иако Марјановић није имао никакво искуство на пољу ратне фотографије, задатку је приступио са репортерским ентузијазмом, који га никада није напустио - бележи ауторка.

Књига је богато илустрована снимцима овог првог, али и десетина других домаћих и страних аутора, који су за историју сачували призоре битака, страдања, збегова, голготе повлачења преко Албаније, болница, свакодневице током пауза у окршајима. Свест о значају фотографије постојала је и у врху армије, па је Штаб врховне команде у Солуну, у августу 1916. донео одлуку о оснивању Фотографске секције, коју је потписао генерал Петар Бојовић.

Материјал који је истражила Милена Марјановић поделила је у књизи у два дела. Засебно је обрадила биографије свих ратних сниматеља, међу којима су били швајцарски форензичар Арчибалд Рајс, холандски лекар Аријус ван Тинховен, генерал Војислав Вучковић, поручник и писац Станислав Краков, сликар Драгомир Глишић и Владимир Бецић и на десетине других чије је дело и залог ауторка успела да отргне од заборава.

Али, ратну фотографију сагледала је Марјановићева и из других, тематских углова, пишући о снимцима са прве линије фронта, о првим потписаним ратним фото-репортерима, о амблемском делу "Око соколово", о ратним фотографијама Надежде Петровић, изложбама и фото-албумима који су мењали слику Србије и Срба у свету.

- Многе фотографије разорених градова, села и мостова ушле су у "Ратни албум Андре Поповића", објављен први пут 1926, потресну, обимну књигу са око 3.000 фотографија витештва и голготе српског народа и војске у светском обрачуну - наводи Милена Марјановић, у делу које је и само потресни документ давно прохујалог времена, када је слобода била најскупља реч.

"ОСЛОБОЂЕЊЕ СКОПЉА" ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА

МЕЂУ онима чији је објектив "ухватио" борбу за ослобођење од Турака у балканским ратовима је и сликар Паја Јовановић. Његове ратне фотографије - "Први дан уласка српске војске у царско Скопље" и "После Кумановске битке, српска војска на биваку", објавио је недељник "Балкански рат у слици и речи".

- Јовановић је са српском војском стигао до Скопља и Куманова, свакако не да би само скицирао мотиве који ће му касније послужити за сликање великих историјских и "оријенталних композиција". Попут осталих ратних фотографа, и он бележи улазак српске војске у Скопље, пренос рањеника, превијалишта, одмор ратника - пише у "Лицу рата".

ТИТОВА СЛИКА СА ДРИНЕ

Једно поглавље у књизи посвећено је и расветљавању недоумица у вези с фотографијом Јосипа Броза као аустроугарског војника. Тито је тврдио да је она снимљена у Галицији, међутим, из чињеница које наводи Милена Марјановић, види се да је, ипак, настала на Дрини. Објављена је два пута, у октобру и новембру 1914, и то први пут под називом "Наши војници на Дрини". Шанчеви наших војника на Дрини у Босни, у којима се дочекује непријатељ, а у којима се такође више ноћи и спава, објављени су у "Илустрованом листу", а потом и у "Јутарњем листу" под насловом "Синови 'Вражје дивизије' вребају на Дрини". 

Извор: Вечерње новости, 28. јун 2020.
аутор: Миљана Краљ

број коментара 0 Пошаљи коментар