Dobriša Cesarić

Možete čuti kako je svoje stihove govorio Dobriša Cesarić (Slavonska Požega, 10. januar 1902 - Zagreb, 18. decembar 1980)

Bio je hrvatski i jugoslovenski pesnik. U književnosti se pojavio kao đak pesmom "I ja ljubim" u časopisu "Pobratim" 1916. godine, a prvu knjigu pesama objavio je 1931. u vlastitoj izdavačkoj kući i za to dobio nagradu Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti (JAZU) za najbolju zbirku pesama.

Potom je štampao više zbirki poezije, za života je objavio šest knjiga koje su različiti izbori već obajvljivanih pesama, pisao je kritičke i memoarske tekstove.

Kao pesnika sutona, večeri, jeseni, bola i žudnje za svetlom, najviše ga je zaoukupljalo obično, svakodnevno, neupadljivo ljudsko lice iz zabačenog restorana ili bolničke čekaonice, iz zagušljive kancelarije ili podstanarske sobice iz radničkog stana ili trešnjevačke ulice.

Zbog jednostavnosti i jasnoće, ali i narativnosti, Cesarićeva lirika je uživala veliku popularnost u širokim čitalačkim krugovima. Zaokupljen temom subjekta u otuđenom svetu, poeziji je vratio estetiku bola, a orijentacija na čoveka i društvo uputila ga je na socijalno angažovanu književnost.

Cesarić je mnogo prevodio sa nemačkog (Getea, Hajnea i Rilkea) i ruskog (Puškina, Ljermontova Jesenjina i dr) jezika. Jedan je od prevodilaca čuvene Hajneove pesme Azra.

Urednik emisije Veljko Žujović

 

broj komentara 0 pošalji komentar