Srpski na srpskom

Devojčica sa šibicama

Bilo je hladno zimsko veče. Novogodišnje. Padao je sneg. Ili je tako hladno bilo za Božić? Hans Kristijan nije pamtio datume.

Pamtio je hladnoću bez vetra, slabo osvetljene ulice i plamičke.

Svetlucali su, u nepravilnim razmacima, na jednom stepeništu, kao svici.

Nije bilo drugog svetla, ni ljudi.

Zato ona ništa nije prodavala. Nije ni nudila.

Samo je puštala svoje svice u mrak, da je ogreju.

I govorila je nešto, možda su bili stihovi, možda molitva.

Hans Kristijan nije pamtio lica.

Neka bude da je sedela na stepenicama. Tako se bolje vidi, čak i u priči.

I neka je svaki svitac bio jedna njena želja, za svaku stranicu slikovnice bez slika. I neka je ipak bila molitva...

Hans Kristijan je prepoznao reči: "Oče naš, koji si na nebesima".... i sve dalje što ide, i nebesa, i carstvo i volja, sve do hleba, kad je poželela više: "Oče naš, hleb naš nasušni daj nam danas, i mnogo maslaca na hlebu, i mnogo maslaca!"

 

Glumac - Feđa Stojanović

Autor i urednik - Mirjana Blažić

broj komentara 0 pošalji komentar