Čitaj mi!

Opera – Simon Majer: Telemah

Predstavljamo operu „Telemah” Simona Majera, sa snimka koji je 2017. godine objavila diskografska kuća Naksos. Glavne uloge tumače: sopran Siri Kerolin Tornhil kao Telemah, sopran Andrea Loren Braun kao Kalipso, sopran Dževon Jun kao Euharida, Mentor je tenor Markus Šefer, Venerina sveštenica je Katarina Rukgraber, a Bahov sveštenik je Niklas Malan. Horom Simon Mair, Horom Bavarske državne opere i ansamblom Končerto di Basus diriguje Franc Hauk.

Ovo delo je premijerno izvedeno 1797. godine u teatru La Feniče, u doba kada je Venecija bila pod okupacijom Napoleonove vojske. U tom pogledu, koristeći libreto Antonija Simeonea Zografija, Majer je napravio smeli spoj italijanske opere serije sa elementima francuske opere – plesnim interludijumima i značajnim horskim scenama. Sam siže se oslanja na didaktički roman Nastavak četvrte knjige Homerove Odiseje ili Avanture, Odisejevog sina Telemaha Fransoaa Fenelona iz 1699. godine koji je izazvao veliku buru u doba kada se pojavio, kao kritika apsolutizma Luja XIV, ali je širom Evrope izvršio veliki uticaj promovišući blagog, pravičnog i razumnog vladara koji ne zloupotrebljava svoju moć. U tom ranom primeru duha prosvetiteljstva – spoju političnosti, moralnosti i sentimentalnosti – Fenelonov Telemah je zaokupio maštu brojnih umetnika XVIII i prve polovine XIX veka poput slikara Angelike Kaufman i Žan-Luja Davida sve do operskih stvaralaca koji su se posebno fokusirali na epizodu Telemahovog boravka na ostrvu besmrtne nimfe Kalipso. Treba napomenuti da je najpoznatiju operu sa ovim sižeom napisao Kristof Vilibald Gluk povodom venčanja budućeg austrijskog cara Jozefa II, 1765. godine.

To što je tematika Telemaha bila bliska francuskoj kulturi je sigurno doprinelo da se Majer odluči da napiše ovu operu za Veneciju, koja je bila u tom trenutku pod Napoleonovim protektoratom. Zbog toga je izbor za libretistu pao na padovanskog advokata Antonija Simeonea Zografija koji je pisao prigodne kantate za "demokratska pozorišta" tadašnje "revolucionarne" Venecije. Majer je svoju operu fokusirao na temu vojne časti i patriotizma, dodajući efektne scene oluje, brodoloma i lova po kojima je bio poznat. Tokom karnevalske sezone 1797. godine njegovo delo čiji je pun naziv Telemah na Kalipsinom ostrvu se davao u teatru La Feniče gotovo svakog dana u periodu od 11. januara do 9. februara, iako kasnije ovo delo nije ostalo na repertoaru i palo je u zaborav. Iz današnje perspektive možemo primetiti nedostatak dramske kohezije celokupne opere, koju nadomešćuju Majerov izuzetni melodijski nerv, koloritna i raskošna upotreba orkestra kojoj se i Rosini divio, kao i inovativna završnica u kojoj prisustvujemo Kalipsinom uzavrelom monologu, koji donekle anticipira scene ludila popularne u belkantno epohi, ali oslanjajući se na muzički vokabular klasicizma.

Kratak sadržaj opere: Brodolom dovodi Telemaha i njegovog tutora Mentora na ostrvo nimfe Kalipso, koja još uvek tuguje zbog toga što ju je napustio Odisej, inače Telemahov otac. Prepoznavši ko je mladić pred njom, Kalipso u mešavini želje za osvetom i pokušaja da još jednom doživi ljubav, pokušava da zavede mladića kako bi ostao na ostrvu. No, tome se suprostavlja Mentor koji svog štićenika usmerava na put razuma, časti i junaštva. Istovremeno sam Telemah se zaljubljuje u velikodušnu nimfu Euharidu, kao i ona u njega što dodatno razljućuje Kalipso. Na kraju opere, Telemah i Mentor uspevaju da pobegnu sa ostrva bacajući se sa litice u more, a Kalipso ostaje sama da proklinje svoju sudbinu i osećanje da je zauvek odbačena.

Urednica Ksenija Stevanović