Čitaj mi!

Arhivski snimak sa Proms festivala 2001

Dela Jana Sibelijusa, Majka Tipita i Ludviga van Betovena

Zvukom se vraćamo u prošlost, u 2001. godinu, reprodukcijom ekskluzivnog snimka koncerta koji je zabeležen 13. septembra u Rojal Albert holu u Londonu, u okviru Promsa. Nastupao je Londonski simfonijski orkestar pod upravom Kolina Dejvisa koji je u tom periodu bio šef-dirigent ovog ansambla, sa kojim je prvi put nastupio davne 1959. godine. Kako se tema Promsa 2001. odnosila na pastoralno u muzici i obuhvala dela koja svojim programskim sadržajima dočaravaju svet prirode, na ovom koncertu izvedene su tri tematski vezane kompozicije. U prvom delu umetnici su interpretirali simfonijsku poemu Okeanide Jana Sibelijusa i kompoziciju Ružičasto jezero Majkla Tipita. Bi-Bi-Sijevi urednici ovih arhivskih koncerata, koje smo dobili posredstvom međunarodne razmene Euroradija, posebno su istakli da su: „ova dva dela proistekla iz pera Kolinu Dejvisu posebno dragih kompozitora, bliskih njegovom umetničkom senzibilitetu, kako je često voleo da kaže". U drugom delu koncerta izvedena je Pastoralna simfonija u Ef duru, opus 68 broj 1 Ludviga van Betovena.

Od svih Sibelijusovih simfonijskih poema, koje se ubrajaju u red najpopularnijih i rado izvođenih orkestarskih ostvarenja poznog romantizma, Okeanide su jedino delo koje nije zasnovano na elementima preuzetim iz skandinavske istorije i folklora. Naime, iako se za programska dela inspirisao prirodnim lepotama svoje zemlje, likovima i zbivanjima, osnovu ideju vodilju za ovo ostvarenje kompozitor je pronašao u mitologiji antičke Grčke i legendi o morskim sirenama. Pisano u periodu od 1913. do 1914. i prvobitno naslovljeno Rondo talasa, delo je premijerno izvedeno 4. juna 1914. godine na koncertu održanom u okviru Norfolk festivala u Konektikatu, kada je orkestrom dirigovao kompozitor, a kako ukazuju istorijski izvori, podijum je bio ukrašen bojama Amerike i Finske.

Kompoziciju Ružičasto jezero Majkl Tipit je pisao u periodu od 1991. do 1993. godine, nakon boravka u Senegalu. Kako Tipit ističe, inspiraciju za komponovanje dobio je nakon što je video „malo, čarobno, ružičasto jezero gde snažni zraci sunca transformišu boju vode: prozirno zelena postaje svetlo roze... Stigli smo baš na vreme – u podne – kada se ova promena dogodila. Pogled na ružičastu vodu pokrenuo je u meni duboka osećanja. Bio sam uznemiren i odmah sam dobio inspiraciju da ovaj utisak prenesem u muziku," rekao je kompozitor. Kao Betoven u Pastoralnoj simfoniji ili Debisi u Moru, Tipit je u ovom orkestarskom ostvarenju izrazio svoje osećaje u odnosu na opisani prirodni fenomen. Delo je nastalo kao zajednička porudžbina Londonskog, Bostonskog i simfonijskog orkestra iz Toronta, a povodom kompozitorovog devedesetog rođendana. Premijerno je izvedeno 19. februara 1995. u Barbikan holu u Londonu, kada je upravo Londonskim simfonijskim orkestrom dirigovao Kolin Dejvis koji je te godine i postao šef-dirigent ovog ansambla, a na čijem je čelu bio do 2006. godine.

Rad na partituri Pastoralne simfonije Betoven je okončao 1808. godine, a ona se ubraja u red malobrojnih kompozitorovih ostvarenja koja imaju programski sadržaj, što je predstavljalo izuzetak u odnosu na tradiciju muzičkog klasicizma. Ovom, petostavačnom simfonijom Betoven je pokazao svoju naklonost ka prirodi, a kako ističu izvori, često je odlazio u okolinu Beča i šetao šumama i poljima. Pastoralna simfonija je premijerno izvedena 22. decembra 1808. godine u bečkom pozorištu Teatar an der Vin.

Urednica Irina Maksimović Šašić