Čitaj mi!

Studije i ogledi

Dejvid Hejz: (Ne)suštinsko znanje za (novu) arhitekturu

Autor u ovom eseju preispituje tradicionalne okvire „arhitektonskog znanja” i uspostavljanje čvrstih disciplinarnih granica, s posebnom pažnjom na proces obrazovanja arhitekata.

Tekstom Dejvida Hejza (David L. Hays), profesora na Departmanu za pejzažnu arhitekturu Univerziteta u Ilinoisu, započinjemo tematski ciklus Razučavanje arhitekture, koji su za Treći program priredile Dubravka Sekulić i Jovana Timotijević. Po rečima priređivačica ciklusa:

Arhitektura kod nas, moglo bi se reći, predstavlja jednu od disciplina koje su naizgled najotpornije na politizaciju, preispitivanja i transformaciju. U trenutku kada se u nekim drugim kontekstima destabilizuju hermetični jezik i izraz arhitekture, preispituju i čak, s pravom, dovode u pitanje kanoni, diskutuje o strategijama rasne, klasne i rodne diskriminacije koje arhitektonsko obrazovanje i praksa (re)produkuju, arhitektonski diskurs kod nas ostaje zagledan u samoga sebe. Pritisnuta profesionalnom krizom i gubitkom klasne pozicije, profesija se - umesto nastojanja da se uspostavi novi prostorni društveni ugovor - bavi pitanjima autonomije i forme, ili, s druge strane, redukuje proizvodnju prostora na logiku investicije. Ciklus tekstova objedinjenih pod naslovom Razučavanje arhitekture predstavlja pokušaj da se interveniše u lokalni kontekst i da se takvo razumevanje arhitekture „razdrma", kao i pokušaj da se kod šire, a ne samo stručne publike, probude druge perspektive i usvoje drugi interpretativni alati za razumevanje prostornih transformacija i veze između proizvodnje prostora i subjektivacije. Razučavanje za nas predstavlja proces rasvetljavanja svih onih naučenih obrazaca, konstruisanih pretpostavki koje se „oprirodnjuju" u aksiome, oslobađanje od zadatih okvira unutar kojih mislimo prostor. Ono predstavlja prvi korak u otvaranju za drugačije razumevanje svrhe i načina prostornog oblikovanja i uloge svih nas u tom procesu. Stoga, razučiti arhitekturu vidimo kao jednu moguću političku strategiju za širu društvenu promenu koju priželjkujemo.

U ciklusu Razučavanje arhitekture će tokom ove i naredne godine biti emitovano više od dvadeset tekstova različitih autora, podeljenih u nekoliko celina: „Emancipacija, alijenacija, kvalifikovanje i razkvalifikovanje”; „Rad u i oko arhitekture”; „Prostori intersekcionalnosti”; „Tehnologija i infrastruktura”; „Prostiranje i sažimanje: teritorija, pejzaž, geografija”. Svaka od ovih celina opisuje polje/prostor u kojem se unutrašnje i spoljašnje granice discipline preispituju, iznova sagledavaju i pokušavaju da se uspostave kao porozne i neisključive. 

Hejzov ogled otvara prvu pomenutu tematsku celinu, koja se bavi pitanjima profesionalnog subjektiviteta, zajedničkog rada, obrazovanja i standarda. Originalni tekst je objavljen kao uvod u zborniku (Non-)Essential Knowledge for (New) Architecture (Princeton Architectural Press, New York, 2013), kao i u časopisu Forty-five (2016).

Prevod s engleskog: Dušica Popović. 
Spikerska interpretacija teksta: Gordana Gačić
Urednik: Predrag Šarčević