Majstori baroka – Matijas Vekman

Predstavićemo vokalna i instrumentalna dela nemačkog baroknog kompozitora Matijasa Vekmana u izvođenju ansambla Ričerkar konsort pod upravom Filipa Pjerloa.

Matijas Vekman je rođen 1616. godine u Tiringiji. Danas se smatra jednim od najznačajnjih kompozitora koji su stvarali u Hamburgu u XVII veku. Naime, godine 1655. trijumfalno je pobedio na konkursu za položaj orguljaša pri crkvi Svetog Jakoba u Hamburgu. U ovom moćnom gradu, Vekman je postao centralna ličnost ionako bogatog muzičkog života. Godine 1660. osnovao je slavni Kolegijum muzikum, koji je podržavala celokupna elita Hamburga. Ovaj ansambl je održavao koncerte jednom nedeljno u trpezariji katedrale, a njegovi članovi su bili svi vodeći muzičari grada, kao i nekolicina amatera. Izvodili su najnoviju i najbolju muziku iz svih delova Evrope, a danas se ovaj ansambl smatra začetkom stvaranja karakterističnog „nemačkog baroknog stila". Matijas Vekman je ostao na čelu hamburškog muzičkog života sve do svoje smrti 1674. godine.

Svoje izuzetno muzičko obrazovanje Matijas Vekman duguje tome što ga je njegov otac, Jakob, inače veoma obrazovani pesnik i sveštenik, 1627. godine predstavio i preporučio Hajnrihu Šicu. Tako je Matijas Vekman postao član dvorskog dečačkog hora u Drezdenu, a Šic je lično podučavao talentovanog mladića. Godine 1633. na podsticaj svog učitelja, a zahvaljujući stipendiji koju je dobio od princa-elektora Saksonije, Vekman je otišao u Hamburg gde ga je umeću sviranja orgulja podučavao Jakob Pretorijus. Takođe, u tom gradu pohađao je časove i kod Hajnriha Šajdemana. Po završetku studija, vratio se u Drezden gde je postao orguljaš dvorske kapele. U periodu od 1643. do 1647. godine radio je na danskom dvoru, gde ga je poslao princ-elektor, čime je izbegao teške uslove u kojima su se našli muzičari sa drezdenskog dvora u vreme Tridesetogodišnjeg rata. Posle potpisivanja Vestfalskog mira, Matijas Vekman se vraća u Drezden, gde susreće i Jakoba Frobergera sa kojim uspostavlja dugogodišnje prijateljstvo. 

Iako je Vekmanov boravak u Hamburgu bio ispunjen pozitivnom atmosferom i dobrim odnosima sa drugim muzičarima, jedna prirodna katastrofa je promenila ovaj tok. Naime, 1663. crna senka se nadvila nad Severnom Nemačkom, koja je bila zahvaćena snažnom epidemijom kuge. U tom trenutku mali broj familija je bio pošteđen, a veći gradovi su bili ozbiljno pogođeni. U Hamburgu je situacija bila posebno teška, a ovaj ponosni, bogati i slobodni grad je pao u stanje haosa i beznađa. U tim danima Matijas Vekman je pored brata izgubio i dvojicu prijatelja i kolega - svog učitelja, orguljaša, Hajnriha Šajdemana i Tomasa Zelea, kantora svih hamburških crkvi. Vekman je duboko verovao da će i njega zadesiti slična sudbina, te je u doba kuge napisao duhovne koncerte u formi koncertantnih moteta, u kojima je izrazio osećanja tuge i bola zbog nesrećne sudbine grada i njegovih stanovnika. U pogledu koncepcije, kompozicionog umeća i muzičke strukture, ali i duboke i autentične osećajnosti, ova dela, koja ćemo predstaviti u emisiji, se bez preterivanja mogu svrstati u remek dela druge polovine XVII veka nemačkog baroka.

Urednica Ksenija Stevanović