Imaginarna edicija

Slavoj Žižek: Pandemija

U emisiji Imaginarna edicija možete slušati delove knjige Slavoja Žižeka „Pandemija”, koja je iz štampe izašla u aprilu ove godine. S engleskog jezika preveo Goran Bojović.

Osim što je čitatelje navikao na veoma brze reakcije - od Slavoja Žižeka može se očekivati tekst već nekoliko sati posle događaja - slovenački filozof nas, sve više, navikava i na brze promene sopstvene pozicije. Do pre nekoliko godina, recimo, teško je bilo očekivati od Žižeka da se obruši na komunističke diktature, ili na ljude bliskog ideološkog gledišta (poput Alena Badjua, na primer). Ali Žižekov "demokratski" zaokret, započet pre desetak godina, jasno je profilisan već u izbegličkoj krizi, da bi nam njegovi tekstovi o pandemiji kovida-19, zaključno s knjigom iz koje prenosimo tri poglavlja, pokazali u kojoj meri je Žižek ideološki evoluirano, a da je, istovremeno, zadržao svu svoju duhovitost i filozofsku žovijalnost. Ne, dakle, samo što će nedvosmisleno da se obruši na nedopustive reakcije autoritarnih režima u doba pandemije, stavljajući, jednako nedvosmisleno, slobodu ispred deklarativnih (a neiskrenih) parola o brizi za goli život, već će pokazati u kojoj meri su istina o pandemiji, te solidarnost na političkoj ravni nužni preduslovi za opstanak. 

Omiljena Žižekova figura je da nas pandemija, bolje nego bilo koji manifest, podseća da smo svi u istom čamcu. Slika je upečatljiva, sugestivna i vrlo jasna. Nismo, dakle, više u brodu relativno zašptićeni od stihije, već smo u čamcu, stisnuti, zajedno. Takva situacija zahteva zajedničko delovanje, brigu jednih o drugima, te naglašenu racionalnost postupaka, uprkos, ponekad, ne baš staloženim kapetanima plovidbe. Drugim rečima, pandemija je ukazala na opasnost, ali posledice pandemije bi, u srećnijim okolnostima, mogle da dovedu i do promena za kojima svet vapije. Iako se promena ne može očekivati preko noći, svest izmenjena pandemijom neka je vrsta uslova za iskorak iz političke paralize i bezidejnosti.

Čita Aleksandar Božović
Uredili Predrag Šarčević i Ivan Milenković