Читај ми!

Црне рупе

Саговорник: проф. др Воја Радовановић, Физички факултет Универзитета у Београду

Овогодишња Нобелова награда за физику додељена је за кључна истраживања везана за црне рупе, загонетне објекте чија је маса, а тима и гравитациона привлачност, толико велика да чак ни светлост није кадра да отуд умакне. Први од добитника, сер Роџер Пенроуз, недовсмислено је показао да постојање црних рупа неизбежно произлази из опште теорије релативности Алберта Ајнштајна. Преосталих двоје лауреата, пак, Андреа Гез и Рајнхард Генцел, потврдили су да се једна супермасивна црна рупа налази у средишту наше галаксије. Нобелова награда је сјајан повод да се данас подсетимо на природу црних рупа, историјат њиховог истраживања, и њихово место у устројству васионе.

Музички уредник: Татјана Косановић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 23. окт 2020, 12:01) - anonymous [нерегистровани]

„Sve što se trenutno događa u astronomiji je neverovatno“

Dobar dan,
Postovani Solaris...
Odlican tema, A SADA je vrlo aktuelna, sirom planete. Prijatno, i cekam nedelju 15h :-))

Соларис Соларис

Аутор:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]