Читај ми!

Један од оних дана

Ух, какав сам напоран дан имала! Прво је мачка упорним гребањем по вратима решила да ме пробуди у пет ујутру не бих ли је нахранила. Након што је госпођица смазала своју туњевину, она се вратила на спавање, док сам се ја наредних сат времена узалуд превртала по кревету. „Ништа“, помислих, „блени у плафон и сачекај аларм.“ Следеће чега се сећам јесте да ме је из сна тргао звук телефона. „Где си?!“, панично ме је упитала колегиница. Погледам на сат – 8.15! Не могу да верујем да сам се успавала!

 А тачно сам знала да Дебиси можда и није најбоље решење за аларм... На брзину сам се обукла, с ногу појела две пројице од јуче, чисто да се не онесвестим у превозу, и истрчала напоље. А на послу - те пошаљи ово, те састави оно, те потпиши ово, те преведи оно... Аман, људи, па немам сто руку! Мало је рећи да сам била измрцварена. Наплатили су ми, богами, моје кашњење, и то с дебелом каматом... 

Aутор текста: Матија Нешовић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица: Јадранка Селец.

Аутор и водитељ: Мирјана Блажић.

број коментара 0 Пошаљи коментар