Забавник

У време када у Србији није било струје, имовно стање неког места или његових становника одређивало је врсту јавног и домаћег осветљења, начин чувања намирница и прања веша. Једино је пеглање за све било исто – и за богате и за сиромашне. Пегла је у свим кућама мање-више изгледала исто, мада су је имућни у руке ретко узимали. Тај посао обављале су пеглерке. Биле су то посебно унајмљене жене и никад нико није чуо нити забележио да је праља или пеглерка могла бити – мушкарац...

... У време када су ледаџије разносиле лед, у свакој кухињи стајале су и машице, жарач и лопатица, јер се храна кувала и пекла у шпоретима на дрва. На шпорету се непрекидно кувало - прво доручак, затим ручак, најзад и вечера. Скоро да се шпорет није ни гасио, а највише су се ложила дрва...

У једном од прошлих Забавника, отприлике у ово време, када обично листамо старе бројеве Џубокса, говорили смо о легендарном гитаристи Карлосу Сантани. Прича о њему је потрајала, и обећали смо да ћемо је наставити, па како смо ми увек од речи, обећање испуњавамо и причу о Сантани настављамо. Дакле, стали смо код друге ЛП плоче „Абраxас", после које је уследио период сарадње са Бадијем Мајлсом. Сећамо га се и као бубњара Хендриксовог чувеног трија „Band of Gypsys".

Пре него што је запосела енглески језик као метафора за рај на земљи, осванула је 1933. године на страницама романа „Изгубљени хоризонт" британског писца Џејмса Хилтона. Међутим, прича о земљи Шангри Ла почела је као тибетански мит.

Краљем 16. века авантуристи из Европе чули су на двору монголског цара да негде у тибетанским планинама постоји скривена земља где људи живе у миру, под праведном владавином ламе, без војске и полиције. О томе се приповедало и у Индији још у 10. веку, а чим се о нечему тако дуго приповеда, тога мора и бити. Тако су мислили они који су причу слушали и кренули су у потрагу...

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић

број коментара 0 Пошаљи коментар