субота, 10. дец 2022, 20:02
Извор: Трећи програм
Оперска сезона Еурорадија 2022–2023
Ђузепe Верди: Трубадур
Пратићете снимак опере „Трубадур” Ђузепа Вердија, забележен 5. новембра на представи одржаној у Театру Лисеу у Барселони на отварању овогодишње сезоне ове оперске куће. Главне улоге тумачили су Виторио Григоло као Манрико, Сајоа Хернандез као Леонора, Хуан Хезус Родригез као Гроф Луна, Ксенија Дудникова као Ацучена, Ђанлука Бурато као Ферандо и Марија Запата као Инес. Дириговао је Рикардо Фрица.
Убрзо пошто је 1850. године Верди открио комад Трубадур Антонија Гарсије Гутијереза, са темом која му је деловала погодном за оперски сиже, замолио је либретисту Салватореа Камарана да приреди „смелу и модерну" верзију комада. Верди је ову причу описао као „величанствену, фантастичну и пуну снажних ситуација", а у писму из априла 1851. године покушао је да либретисти објасни своју визију дела следећим речима: „Када у опери не би било ни каватина, ни дуета, трија, хорова ни финала, и када би цело дело било посматрано као, рецимо, једна јединствена нумера, сматрао бих то исправнијим и тачнијим. Из тог разлога, било би добро ако би могао да избегнеш почетни хор (све опере почињу са хором!) и да одмах уђеш са трубадуровом песмом и да прва два чина спојиш у један" писао је Верди Камарану. Међутим, Камарано није послушао композитора и уместо тога му је предао сценарио са конвенционалном поделом на нумере, који је чак представљао корак уназад у односу на Риголета, у којем је Верди започео да трансформише традиционални италијански оперски модел.
Упркос иницијалном разочарењу, Верди је ипак препознао потенцијал Камарановог нацрта и наставио сарадњу са либретистом, кога је, 1852. године, смрт спречила да доврши цео предложак. То је омогућило Вердију да заједно са младим либретистом Леонеом Емануелеом Бардареом направи важне исправке, укључујући и давање већег значаја Леонори. Трубадур је формално једна од Вердијевих најинтересантнијих опера, јер остварује ток на привидно парадоксални начин: сменом затворених нумера. У овом сталном премештању перспективе, Вердијева музика са једне стране служи као неутрални посматрач различитих ситуација описаних у опери, док са друге пружа увид у унутрашњи живот ликова, истражујући детаљно њихове емоције. Упркос бројним негативним реакцијама, опера је доживела тријумф на премијери у Театру Аполо у Риму 19. јануара 1853. године и уз друга два дела из такозване „латинске трилогије" – Риголета и Травијате – заузима истакнуто место у композиторовом опусу.
Уредница Ксенија Стевановић
коментари