Читај ми!

Студије и огледи

Јелена Видић: Статус трансродности у наукама о менталном здрављу (3/6)

Актуелно преиспитивање традиционалног схватања пола и рода и растућа подршка из дела стручне заједнице указују на то да ће родна различитост у наредним годинама бити у потпуности депсихопатологизована – пише у свом раду Јелена Видић.

Историја третмана родне различитости у оквиру медицине и психијатрије разликује се од већине других стања којима се приписује статус менталног поремећаја. У овом тексту ауторка анализира приступе феномену родне различитости од његовог почетног препознавања и именовања почетком друге половине 19. века, преко вишедеценијске медикализације и психопатологизације током већег дела 20. века, па све до савременог доба и захтева да се различити доживљаји рода не посматрају као поремећај. Након кратког приказа пионирског доприноса деветнаестовековних аутора попут Рихарда фон Крафт-Ебинга, Хавелока Елиса и Магнуса Хиршфилда, као и сажетог описа феномена у радовима двадесетовековних медицинских „класика" попут ендокринолога Харија Бенџамина и психолога Џона Манија, Јелена Видић помно анализира концептуални развој и промене у два кључна медицинска система за класификацију болести и менталних поремећаја, тј. у Међународној статистичкој класификацији болести Светске здравствене организације и Дијагностичко-статистичком приручнику менталних поремећаја Америчког психијатријског удружења, као и трансформације схватања родне различитости и њеног третмана у различитим издањима Стандарда неге, односно препорукама иза којих стоји Светског професионално удружење за трансродно здравље.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

број коментара 0 Пошаљи коментар