Читај ми!

Имагинарна едиција

Ерик Фасен: Истински род (1/4)

У тексту „Истински род”, који је изворно објављен 2014. године као поговор за последње издање књиге „Успомене Херкулине Барбен”, Ерик Фасен, један од водећих француских социолога данашњице, нуди критичко читање како овог јединственог аутобиографског документа, тако и његових интерпретација од стране Мишела Фукоа и Џудит Батлер.

Случај деветнаестовековног „хермафродита" Херкулине Барбен, односно Абела Барбена након промене грађанског статуса, чијем публицитету је пресудно допринео Мишел Фуко откривањем и објављивањем њених/његових мемоара крајем седамдесетих година прошлог века, одиграо је пресудну улогу у будућим медицинским читањима „хермафродитства", или, како би се данас рекло, различитих интерсекс стања. У светлу тог случаја, међу лекарима се рађа свест о томе колико је проблем анатомске полне неодређености чест и ургентан, и први пут се поставља питање значаја раног и прецизног дијагностиковања правог, односно „истинског пола". Ова врста медикализације интерсекса нарочито ће доћи до изражаја у наредном, XX веку, и кулминираће у раду психолога и сексолога Џона Манија, који је аутор догме да се операције потврђивања пола морају обављати још од најранијег детињства. Према оцени Ерика Фасена, случај Барбен не само што је кључно допринео разоткривању медикализације „хермафродитства", него је био и њен катализатор. Другим речима, судећи према његовом сопственом спису, Барбен је на известан начин био „аутор 'истинског пола', пре него што је постао његов објекат". Друга значајна интервенција коју Фасен уноси у читање овог случаја односи се на питање двоструког идентитета: наиме, иако са становишта пола (sex), према медицинском критеријуму, Барбен може бити само „псеудохермафродит", из угла рода (gender) он/она нам се, ипак, открива као истински хермафродит, тј. као биће које превазилази уобичајене категорије жене и мушкарца.

Превод с француског: Александра Манчић
Текст чита: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић

број коментара 0 Пошаљи коментар