Читај ми!

Научни скупови

Драган Хрнчић и Давор Џалто: Живот као филозофско и научно питање

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ петком можете слушати излагања са 28. Симпозијума Српскг филозофског друштва о теми „Живот као филозофско и научно питање”, који је одржан 18. септембра у Сремским Карловцима. На почетску емисије можете пратити снимак излагања Драгана Хрнчића „Физиолошки аспекти живота”, а потом саопштење Давора Џалта под називом „Мишљење и живљење живота”.

 Са продором људи у свемир и појавoм и развојем астробиологије, али и са напретком роботике, питање разликовања живог од неживог, као и потребног и довољног услова да бисмо нешто прогласили животом, постало је актуелније него икада. Како објашњава Драган Хрнчић: са биолошког аспекта издваја се неколико карактеристика које живи организми поседују - постојање ћелијске организације, способност репродукције и наслеђивања генетског материјала, могућност коришћења енергије и материје из спољашње средине у циљу сопственог метаболизма, раста и развоја, способност аутономног одговора на стимулусе и прилагођавање новој средини кроз учење. Свака од ових биолошких карактеристика појединачно не може бити diderentia specifica живог од неживог, што потврђују и бројни примери. За терестријално схватање живота, појава ћелијске мембране и одвајања унутарћелијске од ванћелијске средине је пресудна. Тиме је створен предуслов за побројане биолошке карактеристике и организацију коју карактерише хијархија у односу на хаос као стање без утрошка енергије. Међутим, сама морфолошка основа ма каква хијерхијски, организационо и хемијски била, није довољна, јер даје само једну и то просторну димензију. Живот је процес! Као такав суштински укључује временску димензију. Једна од константних одлика тог процеса присутна у свим побројаним биолошким карактеристикама је промена. Остаје отворено питање да ли су наше временске и просторне скале овог процеса у сталним динамичким променама, универзално мериторне, закључује Хрнчић.

 Своје излагање Давор Џалто започиње питањем: има ли разлике између мишљења и живљења живота, односно која се врста мишљења живота највише приближава живљењу, то јест искуству живота? Ова питања ће бити осветљења разликовањем између знања (као знања о нечем) и мудрости. Ову разлику је могуће успоставити кроз различите философско-религијске приступе и начин на који обред (на пример, жртва, литургија) обезбеђују „интегрално знање" (мудрост), које није одвојено од животне „праксе" (живљења), већ које животу даје могућност (још) „живљег" живљења. Ово разликовање је могуће установити и на темељу „теологије (првог јерусалимског) храма" које свој наставак има у хришћанству, али и на темељу философско-религијских концепата предкласичног (хеленског) периода. Сходно томе, Џалто ће посебну пажњу посветити начину на који појмови „живота", „знања" и „мудрости" функционишу у старозаветној причи о рају.

 

Следећег петка, 10. децембрa, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредница емисије: Тања Мијовић.