Читај ми!

Светске музичке позорнице

Репродуковаћемо снимак концерта виолинисткиње Алене Баеве и Литванског симфонијског оркестра под управом Гинтараса Ринкевичијуса, забележен 3. октобра у Литванској националној филхармонијској дворани у Вилњусу. На програму су била дела Сергеја Прокофјева и Дмитрија Шостаковича.

У првом делу емисије слушамо Виолински концерт број 1 у Де дуру опус 19 Сергеја Прокофјева, у којем је солистичку деоницу тумачила Алена Баева. Ова руска виолинисткиња рођена 1985. године, пажњу музичке јавности привукла је током студија на конзерваторијуму Чајковски у Москви. На позив Мстислава Ростроповича, студије је од 2003. наставила у Француској, а потом је похађала и Академију Сеиђија Озаве у Швајцарској 2007. године. Након дебитантског наступа у Линколн центру у Њујорку, критичар часописа Њујорк Класикал Ривју написао је: Баева својом интерпретацијом привлачи као магнет, а звук њеног инструмента, пуноћа тона и чудесно прецизна интонација вредни су дивљења. Њена снага и жар чине да сваки концерт звучи као ремек дело, наводи се у критици. Репертоар Алене Баеве обухвата преко 40 виолинских концерата и то не само реномираних класичних дела, већ и мање познатих композиција.

У другом делу концерта овај оркестар и диригент извели су Осму симфонију у це молу опус 65 Дмитрија Шостаковича. Ово дело Шостакович је компоновао 1943. године а премијерно га је у новембру исте године извео Јевгениј Мравински, коме је и посвећена ова симфонија. Будући да је настала непосредно након веома успешне Лењинградске симфоније, Совјетске власти су Осмој симфонији придодале назив Стаљинградска симфонија, са циљем да је искористе у пропагандне сврхе, али она није доживела огроман успех као претходно дело. Штавише, ова симфонија је наишла и на критику код стручне јавности, између осталих, о њој се неповољно изразио и Сергеј Прокофјев, а након Ждановљевог декрета 1948. године, била је једно време и забрањена.

 

Уредница Јелена Дамјановић