Читај ми!

Студије и огледи

Александар Молнар: Границе просветитељства

У емисији Студије и огледи, од понедељка, 1. до среде, 3. новембра можете слушати текст Александра Молнара „Границе просветитељства: Кант и Хаман”.

Аутор у тексту анализира однос између Имануела Канта и овдашњој публици слабо знаног Јохана Георга Хамана који се понекад једноставно препознаје као противник просветитељства. Молнар истиче да је између Канта и Хамана постојала „веома јака емотивна и интелектуална спона, једно чудно пријатељство, које је од самог почетка било препуно противречности и које су на крају уништили снажни духовни потреси – потреси у којима ће напослетку нестати немачко просветитељство и из којих ће бити рођена немачка романтика". Хаман је у основи био заинтересован за обнављање хришћанства, којим би се ослободили запретени еманципаторски митски садржаји. Он је, наиме, сматрао да је за нестанак митологије заслужан процес рационализације, који се испољио не само у просветитељству, него и у хришћанској теологији, која је религију уништавала изнутра. Штавише, Хаман је чак био спреман да призна извесне заслуге просветитељима што су, уништавајући теологију, доприносили буђењу поетске слободе, која је, са своје стране, ослобађала митотворну инспирацију. „'Бесмртни Волтер' је по Хаману, додуше, 'мислио горе него Ирод', али је говорио ванредно 'сликовито' обнављајући снагу митологије. Тако су просветитељи, поред све штете коју су нанели религији, обавили и један користан посао – посао уништавања крутог и рационализованог теолошког система хришћанства и припремања за успон нових митова – али нису успели да одговоре на главни захтев времена, а то је било стварање живе религије из поезије као 'матерњег језика људског рода', који има природну инклинацију ка митовима и који филозофија и теологија затиру тиме што спречавају вербализацију страсти, чинећи га тако апстрактним, бесмисленим, па самим тим и мртвим".

Јохан Георг Хаман је као провокативну алтернативу понудио властити концепт просветитељства који би се састојао управо у „отвореном, искреном и неувијеном враћању изворном хришћанству, онаквом какво је (по Хамановом мишљењу) постојало пре него што је подлегло не само католичком первертирању, него и филозофским обесмишљавањима, у која је Хаман убрајао и Кантов покушај редуковања религије на морал и негирање постојања заједнице људи са Богом у његовом непосредном присуству", пише Александар Молнар.

Текст је део из нове Молнарове књиге коју ће почетком наредне године објавити новосадска издавачка кућа „Visio Mundi Science".

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

број коментара 0 Пошаљи коментар