Хектор Берлиоз: опера-ораторијум „Фаустово проклетство”

Слушаћете снимак са извођења које је одржано 22. августа ове године у Великој фестивалској кући у оквиру Салцбуршког фестивала. Певачку поделу предводили су Шарл Кастроново у насловној улози, Елина Гаранча била је Маргарета, Илдар Абдразаков Мефисто а студента Браднера тумачио је Петр Келнер. Хором концертног удружења Бечке државне опере, Салцбуршким фестивалским хором, позоришним дечјим хором и Бечком филхармонијом дириговао је Ален Алтиноглу.

„Ова прелепа књига ме потпуно обузима; не остављам је, читам је без престанка за столом, у позоришту, на улици, свуда". Овако је Берлиоз описао свој сусрет са Гетеовима Фаустом 1828. године, чиме је уз Вергилија и Шекспира, довршио своје тројство књижевне инспирације. Либрето за своју драмску легенду Берлиоз је начинио уз помоћ Алмира Гандонијера, на основу француског превода Гетеовог Фауста познатог романтичарског песника Жерара де Нервала. Рад је започео током путовања по Аустрији, Мађарској, Чешкој и Шлезији. Како Берлиоз каже, он је био обузет компоновањем тако да је музику писао на сличан начин на који је испрва читао Гетеов текст на путу, у вагонима, на паробродима. Тако је настало дело које се опире традиционалим формама, стапајући у себи оперу и симфонију. Код Берлиоза Фауст није неуморни трагалац за знањем већ је представљен као романтична, меланхолична фигура у клопци усамљености и туге, са чијим се патњама и чежњама поистоветио и сам композитор. Ова драматична легенда описује Фаустов пут од осећања отуђености и фрустрације, преко његовог неуспеха у погледу науке, друштвене ангажованости, бога, природе и љубави до његовог краја у паклу. Берлиоз је првобитно описао Фаустово проклетство као концертну оперу, немајући жељу да је постави на правој позоришној сцени већ имагинарној, односно са идејом да се драма која се одвија кроз музику истовремено одвија у машти слушаоца. Сугестивна снага Берлиозове музике нарочито је изражена у сценама које је било веома тешко приказати на сцени - Фаустов пут кроз пакао или Маргаретину небеску апотеозу, као и плесове духова и евокацију природе.

Премијера ове опсежне композиције писане за солисте, седмогласни хор, велики дечји хор и симфонијски оркестар, била је 6. децембра 1846. године у Сали Фавар париске Опере Комик. Критичари су одушевљено дочекали Фаустово проклетство док је публика остала равнодушна, што је Берлиоз прокоментарисао као један од највећих пораза у каријери. Но, диригенти, музичари и познаваоци нису никада допустили да ово монументално дело падне у заборав. Напротив, Фаустово проклетство је често извођено како на концертним подијумима, тако и на позорницама широм света.

Уредница емисије: Јелена Дамјановић

број коментара 0 Пошаљи коментар