Савремена српска музика – Дејан Деспић

Вечерашња емисија биће посвећена делима Дејана Деспића, аутора старије генерације и лауреата „Мокрањчеве награде” за 2018. годину.

Овај композитор, музички писац, теоретичар и педагог, рођен 1930. године студирао је композицију у класи Марка Тајчевића, а дириговање у класи Михаила Вукдраговића на Музичкој академији у Београду. Дипломирао је на оба одсека 1955. године, да би потом предавао теоријске предмете у Музичкој школи „Мокрањац", а од 1965. године и на Факултету музичке уметности у Београду. Године 1985. изабран је за дописног, а 1994. за редовног члана Српске академије наука и уметности, где је до 2011. био активан као секретар Одељења ликовне и музичке уметности.

Компоновао је више од 140 музичких дела разних врста - претежно солистичких, камерних и концертантних, за која је добио 27 награда, укључујући оне Удружења и Савеза композитора, радио станица, разних фестивала и трибина. Деспић је и аутор научно-теоријских радова и бројних средњошколских и универзитетских уџбеника. 

Музички језик Дејана Деспића укотвљен је у неокласичном дискурсу, који се непрекидно мења, често интерпретирајући неке од савремених музичких феномена. Тако се у његовим делима из осамдесетих и деведесетих година појављују дискретни постмодернистички импулси, који доносе делимичну промену композиционо-техничке процедуре унутар постојећег Деспићевог музичког универзума.

Године 2019, Дејан Деспић је добио Мокрањечву награду за своју оперу Поп Ћира и поп Спира, опус 220, прво дело овог жанра у изузетно обимном опусу аутора. У образложењу награде, чланице жирија,музиколошкиње Ивана Миладиновић-Прица и Ксенија Стевановић навеле су следеће: „У скромној традицији српске (комичне) опере, ретко се посезало и за великим комедиографским узорима из наше књижевности што Деспић чини. Сремчев микрокосмос, банатско село с краја XIX века у коме се сударају и преплићу културе, генерације, традиционалне и модернистичке вредности, својом транспозицијом на оперску позорницу, постаје огледало и нашег времена и простора, потврђујући свевремену актуелност овог дела, али и репродукујући једну врсту географско-културалних стереотипа, који су захвални извор комичке игре. Користећи свој прегледни, неокласичарски музички језик бриљантне стилистике, Деспић за нас сада и овде оживљава оригинални Сремчев хумор у сценски узбудљивом и живописном приказу живота војвођанске провинције пре више од једног века. У том погледу, ово дело открива једног ненаданог претечу, оперу Фалстаф Ђузепа Вердија. Слично као што је и Вердију било потребно да напуни осамдесет година како би створио свој комични драгуљ, тако је и Деспићево зрење до опере трајало пуних осам деценија, а крунисано је делом комичног жанра."

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

број коментара 0 Пошаљи коментар