Читај ми!

Стваралаштво Фердинанда Паера

У шестој емисији из циклуса који приређујемо поводом 250. годишњице рођења италијанског композитора Фердинанда Паера, слушаћете оркестарска дела овог аутора и Гаетана Валерија

Оркестарска музика заузима маргину Паеровог опуса и, изузев неколико позних симфонија писаних за Париз и Лајпциг, већином припада његово раном стваралачком периоду и сачувана је у рукопису у Палатинској библиотеци у његовом родном граду, Парми, где је живео до 1799. године. Овде се убрајају више симфонија, као и по један концерт за оргуље и за чембало. Како у северној Италији нису постојали конзерваторијуми налик напуљским, регионалне композиторске праксе преносиле су се путем локалних педагошких традиција. Фердинанд Паер је у Парми био ученик Ђана Франческа Фортунатија, још једног Пармљанина који је, пак, прошао кроз школу Ђованија Батисте Мартинија у Болоњи. Паеров Концерт за оргуље у Де-дуру је амбициозно, троставачно дело, са израженом, симфонијском улогом оркестра у сонантом аллегру.

Једанаест година старији од Паера, композитор Гаетано Валери, рођен је у Падови, где је изградио читаву своју каријеру, као оргуљаш, а затим и капелмајстор катедрале. Као и у случају Паера, његова оркестарска дела, укључујући симфоније и концерте, нису објављивана и сачувана су у облику рукописа у библиотеци у његовом родном граду. Његов Концерт за оргуље у Бе-дуру из 1797. године вероватно је компонован за премијерно представљање новог инструмента чувеног градитеља оргуља Италије тог доба, Гаетана Калида. Валеријева партитура одликује се великом пажњом која је посвећена мотивском раду у развојним деловима сонатиних ставова, као и тематском контрасту који је укотвљен у дијалог солисте и оркестра.

Аутор емисије Срђан Атанасовски