Читај ми!

Теоријски профили

Гражина Кубица: Дневници Бронислава Малиновског

У овом седмичном циклусу, који траје до петка, 2. априла, можете пратити текст Гражине Кубице који је написан поводом објављивања интегралног издања Малиновскијевих дневника на пољском језику 2002. године.

Интимни дневници Бронислава Малиновског, које је познати антрополог водио на пољском језику, први пут су се појавили у јавности 1967. године у преводу на енглески, под насловом „Дневник у строгом значењу те речи” (A Diary in the Strict Sense of the Term), који је обухватио период његовог теренског рада на Новој Гвинеји и Тробријандским острвима. По речима Гажине Кубице, „у историји социјалне антропологије није било књиге која би имала толики одјек, која би изазвала толико емоције и оставила тако далекосежне последице. Мислим да није претерана тврдња да је постмодернистичка револуција у антропологији отпочела управо с објављивањем интимног дневника једног од очева оснивача ове дисциплине”.

Ауторка се позива на оцену британског антрополога Адама Купера, који је први скренуо пажњу на то да је Малиновски од властите биографије створио својеврстан мит о пророку: његово племићко порекло, научна промоција, здравствени проблеми услед којих је из корена изменио своја научна интересовања, затим одлазак на теренска истраживања на Тробријандским острвима у време Првог светског, где је провео готово четири године живећи са урођеницима као урођеник, потом повратак у Енглеску и оснивање нове антрополошке школе функционализма и, најзад, окупљање следбеника који његову теорију објављују и проносе широм света. Но, за разлику од академских етнографских радова Малиновског, из којих се помаља лик емпатичног антрополога, заинтересованог и пуног поштовања за урођенички начин живота, који се труди да на свет гледа њиховим очима, да говори њиховим језиком и да живи попут њихи, његови интимни дневници нуде сасвим другачију, повремено чак „скандалозну” слику и о њему самом и о парадигматским Другима које проучава, обелодањујући проблеме и „стварност етнографског искуства” и приморавајући нас да раскрстимо са фикцијом „објективног” описа. 

Превод с пољског: Никола Павковић
Спикерска интерпретација текста: Гордана Гачић
Уредник: Предраг Шарчевић