Музика вива

Са прошлогодишњег Хадерсфилд фестивала савремене музике представићемо вам композиције Џејмса Дилона изведене поводом седамдесетог рођендана овог цењеног шкотског композитора. Том приликом, због рестрикција проузрукованих пандемијом из Би-Би-Сијевог студија Мејда Вејл уз пренос на Радију Би-Би-Си 3, публика је била у прилици да чује премијере два нова, претходно снимљена, Дилонова остварења.

Каријера Џејмса Дилона је нераздвојива од историје Фестивала савремене музике у Хадерсфилду, који је ове године, изванредно одржан и у Би-Би-Сијевим студијима у Лондону. Наиме, на првом издању ове најзначајније британске манифестације посвећне новој и савременој музици, 1978. године добио је награду за Најбољег младог композитора. Од тог тренутка његова дела су извођена широм света, али се увек враћао у Хадерсфилд и на овом фестивалу представљао своја нова дела.

Џејмс Дилон је један од најзанимљивијих стваралаца савремене музике у протеклих четрдесет година. Он је самоуки композитор чији музички бекграунд проналазимо у року, блузу и фолклорној музици коју је изводио као гајдаш у шкотским ансамблима. Но, заинтересовавши се за компоновање сам је одабрао утицаје и поступке које ће користити у композиторској пракси. Данас се сматра једним од најзначајинијих представника "нове комплексности", али је увек остао, и поред своје славе, изван академских кругова, бавећи се самосвојним спајањем разноликих музичких култура и историјских епоха. На пример, у делу Парџања - Вата из 1980. године он је слушаоцима открио необичне музичке везе између хиндустанских рага и пиброх музике из шкотских побрђа, комбинујући енергију и вритуозитет обе традиције. У својој поетици Дилон показује велико интересовање за античку историју и древне митологије, док у самој музици осицилира између фактура високе енергије и интензитета, и мистериозних, прозрачних пасажа у којима је највећа пажња поклоњена минуциозним гестовима и детаљима звука.

Премијером Дилоновог дела Фармакеја за 17 музичара композитор је довршио свој циклус од четири међусобно повезана дела – Теменос, строфа А, Кирка, строфа Б. Аутор каже да „Фармакеја преузима форму повезаног ритуала, риутала саме музике, њеног извођења и магије”. Ово дело је блиско везано за композицију Кирка која је дала музички портрет старогрчке богиње и чаробнице, посебно нагалашавајући њене способности преображавања, илузије и магијских моћи, претварајући их у метафору музичког стварања. У том погледу и реч Фармакеја указује на термин којим је у грчком преводу Библије означавано чаробњаштво и магија, чиме Дилон закључује свој циклус посвећен митској снази музике и њеном алхемијском дејству. Дело Фармакеја чућете у извођењу ансамбла Лондонска синфонијета које је дело и поручило.

Композицију Ехо ангелуса за соло клавир одсвираће пијанисткиња Норико Каваи. Ову партитуру Џејмс Дилон је довршио 2016. године, али је премијерно изведена тек овом приликом. Норико Каваи иначе изводи музику овог аутора од 2006. године и сарађује на издању његових клавирских дела у оквиру петотомне збирке Књига елемената које се сматра једним од класика савремене пијанистичке литературе. Пијанисткиња објашњава да музика коју ћете чути у делу Ехо Ангелуса „води на неко непознатно место, где влада гробна тишина и где крхка, пролазна сећања остављају снажне, горко-слатке слике”. У музичком смислу, дело је испуњено фрагилним, светлим мотивима у клавиру и чипкастом игром између динамичких равни, тишине и звука.

Уредница Ксенија Стевановић