Читај ми!

Уметност интерпретације – Григориј Соколов

У вечерашњој емисији, интерпретативно умеће Григорија Соколова демонстрираће снимак забележен на концерту одржаном 2009. године на фестивалу Лето у Кисингу, у баварском граду Бад Кисингер, када је овај пијаниста извео сонате Лудвига ван Бетовена и Франца Шуберта.

Григориј Соколов, руски уметник и један од најособенијих пијаниста данашњице, рођен је 1950. године у тадашњем Лењинграду, где је са само пет година почео да учи клавир. Каријера Соколова је почела када је имао дванаест година: тада се први пут представио широј совјетској јавности, концертом у Филхармонијском друштву у свом родном граду. Четири године касније победио је на такмичењу Чајковски, као до сада најмлађи лауреат, а тада га је приметио Емил Гиљелс, чија је уметничка личност оставила највећи утицај на младог Соколова. Током седамдесетих година, Соколов је бројним реситалима широм света градио статус пијанистичке звезде, још једне која долази из совјетске школе клавира. Иако је његова концертна активност, посебно у Сједињеним Америчким Државама, ослабила током осамдесетих година, пре свега због затегнутих политичких односа између ове земље и Совјетског Савеза, у овом периоду је његово интерпретативно мајсторство достигло врхунац. Како наводи Милан Милојковић „Соколов је у својим тридесетим годинама био слободнији од, на пример Рихтера, у погледу тумачења нотног текста, али и од Гиљелса, по питању емоционалног уписа у тумачење „оригиналне” идеје композиције”. Соколов данас наступа пре свега по Европи, изостављајући Уједињено Краљевство у знак протеста због, како он наводи, "репресивних" захтева за добијање визе, те одржава повремене наступе у Јапану и Сједињеним Америчким Државама. 

Репертоар овог уметника је веома разноврстан и обухвата дела од епохе барока, до средине XX века. Иако је за собом оставио студијске албуме са делима Баха, Бетовена, Шуберта, Шопена, Брамса, Скрјабина, Рахмањинова и Прокофјева, Соколов је 1995. године одлучио да прекине са објављивањем дискографских записа. Чак двадесет година није објављен ниједан снимак овог уметника, све док 2014. није потписао уговор са издаваком кућом Дојче грамофон, прекидајући тако ову дугачку паузу. Ипак, и тада је изнео захтев да сви снимци које у будућности буде објавио не буду забележени у студију, већ током концертних извођења. Овакав став, Соколов је објаснио следећим речима: „Компликован сам јер не верујем у монтажу и лепљење - мало овога, мало онога. Никада ништа не свирам исто два пута, акустика се разликује од дворане до дворане, као и шумови у публици”, нагласио је овај пијаниста. Његово богато концертантно искуство потиче од више од седамдесет наступа које одржи сваке године, и то најчешће у форми реситала, јер је одавно престао да наступа са оркестрима, верујући да не може да пронађе ансамбл са којим би делио исту уметничку визију и посвећеност. Његова тежња ка перфекционизму, али и потпуној извођачкој контроли може се препознати и у инсистирању да наступа на инструментима не старијим од пет година, што додатно сужава број могућих концертних подијума на којима публика може да ужива у његовом извођењу. А оно је често бриљантно, са невероватном техником, брзином прстију и лакоћом додира, којом постиже једва чујна пијанисима, чак и у веома брзим темпима. Његове интерпретације су поетичне и сасвим особене, док је фразирање овог руског уметника непревазиђено међу данашњим пијанистима. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић