Мајстори барока

Слушаћете канте из XVII века, једну од најстаријих популарних полифоних музичких форми на руском језику у извођењу ансамбла Синтагма из Санкт Петербурга под управом Александра Данилевског.

Овај специфични жанр настао је на простору јужне Русије, данашње Украјине, под утицајем пољске културе која је асимиловала различите аспекте западних уметничких форми. Током пољске инвазије на Русију, односно Пољско-руског рата почетком XVII века, дошло је до продора западног вишегласја у руску музику чији су облици до тада били превасходно везивани за духовну праксу великих црквених центара који су се ослањали на визнатијску традицију. Канти су такође прожети духовношћу, али сада обичног човека, односно они су покушај да се божићне песме, једноставни псалми и други изрази народног верског надахнућа музички обликују по узусима западне, ранобарокне полифоније, намењене извођењу музичара-аматера. Коришћени текстови су испрва били чисте транслитерације пољских стихова на ћирилично писмо, да би у другој половини XVII века почели да се појављују и оригинални предлошци на руском језику, иначе рани примери употребе поетског метра и формалне версификације у овој земљи. Како у то доба Петар Велики модернизује Русију, отварајући је пре свега утицајима Холандије и Немачке и сами канти показују снажне упливе ове две културе. Треба напоменути да са кантима први пут у Русији почиње да се користи и западна музичка нотација. До данас је сачувано на хиљаду примера овог жанра, а неки од њих – које ћете чути у вечерашњој емисији – су објављени у студији „Есеји и документи о историји руске музичке културе” познате совјетске музиколошкиње Татјане Ливанове из 1938. и у допуњеном издању 1958. године.

Тематски се канти ослањају на мотиве из Старог и Новог завета, а посебно на Књигу проповедникову, која је имала посебног утицаја на руску имагинацију и стваралаштво. Почеком XVIII века, канти су ипак доживели секуларизацију, бивајући популарни у градовима, међу обичним народом, али и аристократијом. Овај жанр је у том смислу постао база урбане народне музике и претеча руске романсе, који ни италијанска мода негована на двору Катарине Велике није успела да искорени из употребе.

Уредница Ксенија Стевановић