Читај ми!

Александар Милосављевић: Рефлексије о позоришту

У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ у цикусу „Позориште у доба короне” можете слушати осврт Александра Милосављевића на 65. Стеријино позорје, одржано од 26. септембра до 4. октобра у Новом Саду, као и на 7. Фестивал дуодраме, који је одржан од 5. до 10. септемба у Тополи.

Програм 65. Стеријиног позорја је у другој години селекторовања осмислио драматург и театролог Светислав Јованов, потврђујући правило да је избор представа селектора у години истека мандата смелији но претходни. Тако је ова Јовановљева селекција показала неке од најбољих и најхрабријих искорака нашег театра, а новина је и увођење слекције Друга сцена, коју је конципирала драматуршкиња Ивона Јањић. О неким од представа приказаним на 65. Позорју Александар Милосављевић је већ писао за Трећи програм (о суботичкој продукцији Густав је крив за све, ауторском пројекту Кокана Младеновића, или о његовој сарајевској инсценацији Сјећаш ли се Доли Бел Абдулаха Сидрана, као и о комаду Семпер идем Ђорђа Лебовића Народног позоришта Сомбор, у драматизацији и режији Горчина Стојановића), тако да ће у вечерашњој емисји првенствено бити речи о пројекту Кретање, насталом према тексту Димитрија Коканова, у режији Јоване Томић и продукцији Битеф театра, те о представи Ајхман у Јерузалему који је у Загребачком казалишту младих режирао Јернеј Лоренци, који је свој ауторски концепт засновао на новинским извештајима Хане Арент о суђењу злогласном нацисти, те на доцнијим студијама ове ауторке

*    *    *

Овогодишњи Фестивал дуодраме Топола 2020, показао је да драмски комади за само две улоге, не морају да подразумевају инсценације које театарску уметности представљају у најпоједностављенијем облику. По речима Александра Милосављевића: „драматуршкиња и драмска списатељица Јелена Мијовић, селекторка Фестивала, није пристала да одабир представа утемељи на стереотипним карактеристикама дуодрамских продукција, па је у Тополу позвала представе које нимало нису једноставне, а понајмање по својим тематикама. Ничег једноставног (или поједностављеног), нема у Сценама из брачног живота кроз које је Ингмар Бергман описао животну драму жене и мушкарца чији се брак распао; ни драмска прича Хосеа Санћиса Синистера Ај Кармела у режији Душана Петровића није једноставна јер таква није ни судбина двоје путујућих глумаца чија се представа, у време Шпанског грађанског рата, завршава трагедијом. Посебно ничег једноставног не може да буде у одлуци двоје веома младих људи да у дуодрами Игора Бауерсима Норвешка данас, коју је режирао Нинослав Ђорђевић, своје путовање окончају самоубиством. Искомпликоваће се и наизглед безазлени инцидент када се познати престонички првак и његова колегиница из провинцијског аматерског позоришта нађу заробљени у дому културе у глувој провинцијској ноћи - што је почетна драмска ситуација у комаду Шта ћемо сад? Бранка Ђурића Ђуре који је режирао Ерол Кадић”.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.