Век хармонике

Вечерашња емисија посвећена је делима за хармонику савремених аутора – Мартина Маталона, Бенјамина Шојера и Јоханеса Бориса Боровског

Прво ћемо чути композиције које су изведене на овогодишњем фестивалу Дани нове камерне музике у Витену. 

Осам начина дисања за кларинет, хармонику и семплове младог немачког аутора Бенјамина Шојера поруџбина је Западнонемачког Радија из Келна. Звук се, како аутор каже, врти у круг – од људи, преко инструмената и технологије, па назад до људи. Сваки спонтани људски (условно речено) говор, добија прилику да постане део музичког наратива који је из визуре Шојера директна слика нашег окружења. Семплови су често шаљиви, чудни и пуни ван музичких асоцијација, а аутор је разним играчкама и звучним предметима покушао да створи звукове који су слични хармоници и кларинету. У процес стварања аутор је укључио и саме извођаче, будући да их је суочио са задатком имитирања звукова са семплова. Композицију Осам начина дисања премијерно су извели кларинетиста Килијан Херолд и хармоникаш Теодоро Анцелоти, управо на фестивалу Дани нове камерне музике у Витену.

Одмах потом чућете још једну премијеру – Песму немачког композитора Јохана Бориса Боровског. Једноставан назив открива и идеју аутора – да на непосредан начин, попут песме, прикаже снежни пејзаж. Речи којима сам Боровски описује ово осмоминутно дело су следеће: „Затворим очи, видим пространство снежног неба, чујем пуцање леда над реком”.

Иначе, дело је поруџбина града Витена, а на Фестивалу нове камерне музике у овом немачком граду премијерно га је извео цењени хармоникаш, Теодоро Анцелоти. Снимак је забележен 25. априла ове године. Ове композције добили смо посредством међународне размене Еурорадија.

До краја емсиије чућете још једну композицију за хармонику и електронику – Трагови број 10 аргентинског композитора Мартина Маталона. Маштовити универзум овог аутора допринео је новом читању експерименталне модерне. Након што је емигрирао на источу обалу Сједињених Америчких Држава, 1984. године је дипломирао композицију на Бостонском конзерваторијуму, а две године касније је и магистрирао на Џулијарду. Међутим, суочен са конзервативизмом у америчкој музичкој пракси, Маталон се 1993. године сели у Француску, где га је фасцинирало стваралаштво Оливијеа Месијана, Пјера Булеза, Жерара Гризеа или Тристана Мираја. На његов рад посебно је утицала сарадања са париским ИРКАМ-ом. У серији Трагови, на којој ради од 2004. године, Маталон се концентрише на пар који чине инструмент или глас и њихова електронска трансформација у реалном времену. Ову серију аутор дефинише као „композициони дневник” и „путовање у унутрашњост звука”. 

Композиција Трагови број 10 написана је 2014. године по поруџбини Фестивала Лез-Арк, а вечерас је слушате у извођењу Фани Весанс – хармоника и Столеа Јохана Фосхајма – електроника. Снимак, који смо добили љубазношћу извођача, забележен је у марту 2016. године на концерту у Ослу. 

Уредница емисије Марија Вуковић