Музеј звука – Мисе Гијома Фога

Слушаћете композиције овог француског аутора активног током друге половине 15.века.

О животу Гијома Фога се јако мало зна, а једини поуздан податак је да је био капелан у цркви Сент Шапел у Буржу 1462. и 1463. године. Претпоставља се великом сигурношћу да је тих година упознао и Јоханеса Окегема, који је управо тада посетио Бурж, а о њему су писали и други савременици: Луизет Компер га је поменуо у свом мотету Оминум бонорум плена, док је Јоханес Тинкторис хвалио Фогову композициону версатилност, истакнуту у миси Винус вина винум. Иза Гијома Фога је остало сачувано чак пет миса, што је више од неких његових много познатијих савременика, а поједини истраживачи предлажу да се, у недостатку других докумената, на основу ових дела покуша да исцрта животни пут композитора.

На основу њих, могло би се претпоставити да је део живота провео у Италији. Најстарији примерци његових рукописа налазе се на северу Италије, у Тренту, а настали су између 1450. и 1480. године и садрже његове мисе Слуга и Басаданца. Друге две збирке се чувају у Папској капели, а једна од њих је у Рим стигла из Напуља, највероватније као поклон Краља Фердинанда. У њој су сачувани други примерак мисе Басаданца, као и миса Винус вина винум, која је иако непотписана, приписана Фогу, јер су га у неколико независних извора савременици идентификовали као аутора овог дела. На крају, ту су и два рукописа из Вероне и Фераре у којима је ревидирана верзија миса Лом Арме, као и једини примерак мисе Ја сам на мору.

Питање које остаје отворено јесте да ли је Фог икада напустио територију Француске, или су његова дела на Апенинско полуострво стигла захваљујући савременицима и сународницима који су ценили његово стваралаштво, попут поменутог Тинкториса. Овај композитор и музички теоретичар је био изузетно благонаклон према Фогу, убрајајући га међу композиторе који су тако „опијајуће слатки... да би их требало сматрати вредним не само за људе и полубогове, него и за саме бесмртне богове”. Фогова дела код данашњих теоретичара не изазивају овакво усхићење, али и они истичу његов значај у историји технике пародирања, коју је примењивао у мисама Слуга и Ја сам у мору. Са друге стране, употреба ригидних стурктура и понављање истих сегмената током ставова, као релативно шематизован начин примене технике пародирања, наводи данашње истраживаче да у Гијому Фогу препознају аутора чије су пре свега идеје, а много мање дела, могле да инспиришу савременике попут Гијома Дифаја и Антоана Беноа.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић