Читај ми!

Опера – Висенте Мартин и Солер: Надмудрена опасница

У вечерашњој емисији чућете комичну оперу „Надмудрена опасница” Висентеа Мартина и Солера коју је овај композитор написао на либрето Лоренца да Понтеа, са до сада јединог студијског снимка овог дела који је 2003. године објавила дискографска кућа Астре/Наив. Радња се дешава у току двадесет четири сата у подножју Везува, где сведочимо о турбулентном браку између старијег Бонарија и његове млађе, таште и каприциозне друге жене Чиприње, која својим понашањем изводи из такта мужа, пасторке и слуге, све док махинацијама мајордома не буде коначно надмудрена.

Опера је премијерно изведена 27. јануара 1795. године у Краљевом театру у Лондону под насловом Школа за супружнике, уз значајан успех – али је сам Да Понте користио назив Надмудрена опасницаLa capricciosa corretta, који се задржао до данас. У главним улогама наступају: баритон Жосеп-Микел Рамон као Фјута, сопран Маргерит Крул као Чиприња, баритон Енрике Бакеризо као Бонарио, сопран Катија Велетаз као Изабела, тенор Ив Саланс као Лелио, баритон Карлос Марин као Ђиљо, тенор Емилијано Гонзалес-Торо као Валерио и сопран Рафаела Миланези као Чилија. Ансамблом Ле Тален Лирик диригује Кристоф Русе. 

Мартин и Солер и Да Понте су били блиски сарадници. Заједно са направили пет опера, од којих је Надмудрена опасница била четврта. Ове опере су уједно и најпознатије у Мартин и Солеровом опусу и све припадају комичном жанру са краја XVIII века, развијеног под утицајем Голдонијеве класичне комедије нарави. По мишљењу Кристофа Русeа, у овом делу проналазимо елементе и других Да Понтеових либрета – пре свих два писана за Моцарта – Тако чине све и Фигарове женидбе. Радња се као и у Тако чине све одвија у Напуљу, а у фокусу је „лекција” која треба да научи жену где јој је место у друштву, уз помоћ источњачког мушкарца, који је у ствари прерушени слуга. Тај слуга – мајордом Фјута – је врло способан и окретан попут Фигара и заљубљен је у собарицу Чилију. Само име за побуњену и својевољну опасницу Чиприња, у Голдонијевом маниру, изведена је из епитета за Венеру (кипранка на италијанском језику), као и из глагола „inciprignire” који означава стање љутње и огорчености.

Иако је ово један од мање комплексних и софистицираних Да Понтеових либрета, он је изузетно добро уклопљен са шармантном, елегантном и покретном музиком шпанског композитора. Ова опера савршено спаја сентиментално-фарсични заплет са музичким током који је истовремено лирски уздржан и плесно енергичан.

 

Уредница Ксенија Стевановић