Читај ми!

Опера – Ђузепе Верди: Оберто

На програму је прва Вердијева опера – „Оберто” – са студијског снимка из 1996. који је објавила дискографска кућа Дека 2012. године. Насловну улогу тумачи бас Семјуел Реми, Леонора је Марија Гуљегина. Као Куницу чућете Виолету Урману, док је Имелда – Куницина дворска дама Сара Фулгони. Рикарда, грофа од Салингвера тумачи Стјуарт Нил. Вокалним ансамблом Лондон Војсис и оркестром Свети Мартин у пољима диригује Невил Маринер.

Рад на својој првој двочиној опери Верди је започео 1836. године на либрето Антонија Пјаце под радним називом Рочестер. После неуспешних покушаја да заинтересује позоришта у Милану и Парми за ову оперу, Верди се вратио у родни Бусето где је наставио да компонује. Треба рећи да се писање оперског првенца у Вердијевом животу поистоветило са неким врло срећним и са неким изразито тешким тренуцима, тако да је композитору била добродошла помоћ либретисте Темистокла Солере који је ревидирао предложак и омогућио да, промењеног имена, Оберто добије могућност да буде постављено у миланској Скали. Опера је премијерно изведена 17. новембра 1839. године. Дело је било позитивно примљено и изведено је више пута у наредне три године што је дало простора Вердију да дода још неколико арија и нумера. Млади композитор је наставио сарадњу са Скалом, где ће доживети тријумф извођењем Набука 1842. године.

У овом контексту поменимо да је критичар тада престижног часописа Алгемајне Музикалише Цајтунг из Лајпцига, после премијере Оберта, проницљиво закључио, упоређујући Вердија са Меркадантеом и Доницетијем, да ће их он све превазићи. Са своје стране Верди је, пак, 1889. године - када је Оберто поново постављен на педесетогодишњицу премијере, био изненађен како публика може још увек благонаклоно да гледа на једну такву старомодну и досадну оперу. Ипак, Верди је квартет из другог чина Ла вергоња у једно од његових најуспешнијих страница у читавој каријери, а у њему проналазимо његов специфичан дар да у ансамблима постигне драмску напетост и психолошко сенчење. Осим комплексног лика Кунице, у овој опери сусрећемо и тенорску ролу Рикарда, који бивајући заводник без скрупула у Вердијевом опусу наилази на свог парањака те у Војводи из Мантове у Риголету. Такође, у Оберту наилазимо на неколико тема које ће творити афективно-идејни хоризонт Вердијевих опера: дубоко емотивну веза између ћерке и оца који је најчешће породични патријарх и и слепа одбрана части и достојанства која води ка екцесима и најстрашнијим последицама.

Уредница Ксенија Стевановић