Читај ми!

Мајстори барока

Мотети Анрија Димона и Анрија Мадена, француских барокних аутора који су били композитори при Краљевској капели за време Луја XIV и његовог наследника Луја XV. Пратићете извођења ансамбaла Ричерак Консорт и Лоренски концерт.

На почетку емисије чућете Мотете Анрија Димона. Овај аутор рођен је 1613. године у покрајини Лимбург у Белгији, а музичка знања је стицао у Мастрихту и Лијежу. Иако је на крштењу добио име Анри д Тјер, када је 1638. године отишао за Париз, променио је име у француску верзију презимена – Ди Мон. У престоници Француске је постао капелмајстор при цркви Сен Пол. Oд 1652. како је његова репутација расла постао је чембалиста при двору Војводе од Анжуја. Те исте године је код познатог париског штампара Балара објављена његова прва збирка мотета Cantica Sacra, која представља један од најранијих примера новог типа црквене музике у Француској која ће свој зенит доживети у великим мотетима писаним за двор у Версају. У том тренутку дело духовне музике за солисте, инструменте и басо континуо је у Паризу била новина, коју је управо увео Анри Димон ослањајући се на италијанске узоре. Овај аутор који је у међувремену постао француски држављанин ће 1660. године постати оргуљаш француске краљице Марије-Терезе, а три године касније постаје један од четири капелмајстора краљевске капеле, да би касније био постављен и на место директора краљичине музике.

Мотети за два гласа плене ефектом одјека, или еха, на којем се инсистира. Они су посебно занимљиви и јер су међу њима и мотети за соло глас који спадају у прве примере овог типа у француској барокној музици. 

Анри Маден је стварао у првој половини XVIII века и такође се налазио на месту једног од четири капелмајстора краљевске капеле у Версају, али за време владавине Луја XV. У вечерашњој емисији представићемо његове Мотете за два висока гласа са или без пратње које је Маден компоновао 1740. године и који су настали за за потребе црквених служби при женском орфелинату „Хиљаду девојака мизерикордије” основаном 1624. у Паризу. Ова дела су имала не само побожни, већ и едукативни карактер у смислу савладавања основа певања и музике. 

Уредница Ксенија Стевановић