Уметност интерпретације – Андрис Нелсон

Вечерашњу емисију посветићемо летонском диригенту Андрису Нелсонсу и његовим тумачењима партитура Антона Брукнера и Рихарда Вагнера.

Професионални ангажман Нелсонс је започео као трубач у оркестру Летонске националне опере, да би га афинитет ка позиву који ће му обележити живот одвео на студије дириговања, које завршава код Александра Титова на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу. Паралелно са студијама, Нелсонс у то време похађа мајсторске курсеве код Немеа Јервија, када добија прилику да наступи са Филхармонијом из Осла. За његову даљу професионалну афирмацију посебно значајно било је познанство са цењеним Марисом Јансонсом, диригентом Консертхебау оркестра из Амстердама, са којим почиње да сарађује 2002. године. Значајни успеси на међународној сцени Нелсонса већ наредне године одводе до места главног диригента Литванске националне опере, а затим и до оркестара Берлинске филхармоније, Филхармоније Би-Би-Сија, а са оркестром Метрополитен опере је наступио 2011. године. Андрис Нелсонс данас се налази на челу Бостонског симфонијског оркестра, а од 2018. године је и музички директор Гевандхаус оркестра из Лајпцига. Дискографски записи које остварује са овим оркестрима често се налазе у самом врху светских топ листа најбољих издања класичне музике, а у вечерашњој емисији чућете његове интерпретације дела Брукнера и Вагнера забележене са ансамблом из Лајпцига.

Нелсонс је са овим ансамблом до сада објавио четири албума на којима је упаривао симфоније Антона Брукнера и по једно дело Рихарда Вагнера. На првом из 2017. су се нашли увертира за Вагнерову оперу Танхојзер и Трећа симфонија Антона Брукнера, а годину дана касније представљено је издање са прелудијумом за оперу Лоенгрин, и четврто симфонијско остварење аустријског композитора. У емисији ћете моћи да чујете Нелсонсову интерпретацију Брукнерове Треће симфоније у редактури из 1888/89. године, која уједно представља и најчешће сниману верзију овог дела. Чињеница да пред собом има оркестар који је и историјски био везан за Брукнера, и који је допринео да овај аутор забележи први значајнији успех, инспирисала је Нелсонса, који је у овој интерпретацији исказао велики „фокус и жар", док критика такође хвали и његову способност да сагледа „ширу слику и разуме опсесивну, несигурну и неодлучну природу Брукнеровог писма".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић