Рејха у Паризу

У току октобра можете пратити други тематски циклус којим обележавамо 250 година од рођења Антоњина Рејхе, чешког композитора, теоретичара и музичког педагога, а у којем ћемо говорити о његовом позном стваралачком периоду, када је живео у француској престоници.

Рејхина одлука да се пресели у Париз била је директно повезана са Наполеоновим ратовима. Преживевши Наполеонову окупацију Беча 1805, и након што је три године касније било јасно да се Аустријско царство поново припрема за нове сукобе са Француском Републиком, Рејха је, уз подршку композитора Луја Адама и градитеља клавира Себастијана Ерара, Париз начинио својим новим пребивалиштем, оставши у њему све до своје смрти, 1836. године.

У дела која је Рејха компоновао или објавио у првим годинама боравка у Паризу убрајамо његову збирку трија за три хорне, опус 82, која је публикована 1815. Ова форма омогућила је Рејхи да експериментише са експресивним потенцијалом тритонуса, као и да користи облик фуге. Рејхина Увертиру у Де-дуру сачувана је у недатираном рукопису, а по први пут објављена у Паризу 1823. године. Реч је о делу које је специфично пре свега јер је писано у мешовитом метру, односно у петоосминском такту. Као теоретичар, Рејха се залагао за превазилажење симетричних музичких структура, а са мешовитим метром је већ експериментисао у студијама за клавир из бечког периода. Ова увертира, коју описују и као „бизарну", богата је инвентивним решењима како на плану ритма, тако и на плану хармоније. На крају емисије слушаћете Рејхино позно камерно дело, четвороставачни Квинтет за хорну и гудачки квартет у Е-дуру, опус 106, компоновано је средином двадесетих година 19. века.

Италијански композитор Луиђи Керубини, десет година старији од Рејхе, такође је један од музичара који су Париз изабрали за свој дом, преселивши се у француску престоницу већ 1790. Иако је Рејха по свом доласку у Париз убрзо изградио репутацију врсног педагога, Керубини је, у периоду Рестаурације, био један од главних противника његовог уласка у париски Конзерваторијум. Емитоваћемо његову Увертиру за гудачки оркестар у Ге-дуру, из 1815. године, као и његову Студију број 2 за хорну и гудаче.


Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић