Музика вива

Представљамо вокална дела данског композитора Јакоба Давидсена у извођењу ансамбла Фигура и Камерног оркестра Јакоба Давидсена, уз мецосопрана Сигне Асмусен. Ова остварења је објавила дискографска кућа Da Capo Records у фебруару ове године.

Овај уметник, рођен 1969. године, испрва је брусио своје музичко знање на данској џез сцени деведесетих година, која је неговала модернистичке и импровизаторске тенденције. Као сајдмен је сарађивао са неким од водећих европских џез музичара попут Хасеа Пулсена, Венсана Куртоаа или Џона Чикаија, а неки музиколози га повезују са општим тендецијама такозване ’third stream’ музике у којој се спајају елементи џеза, импровизације и камерне савремене музике. Паралелно је студирао композицију код Боа Холтена и Нилса Мартинсена, а делује и као црквени оргуљаш. У току своје каријере издао је петнаест албума и добио три данске музичке награде, као и награду Данске фондације за уметност 2013. године. У својим композицијама Давидсен спаја широку лепезу утицаја градећи сопствени и самосвојни музички језик. Од Јохана Себастијана Баха, преко Дебисија, Стравинског, Нилсена, до Нергора и Месијана, уз врло промишљено коришћење џез вокабулара, овај дански композитор ствара звучни свет који није лако стилски одредљив, али који је апартан, формално закоружен, духовит и заигран. Истовремено Давидсен оставља пуно простора самим извођачима, њиховом колективном музицирању, уз уплив импоривизационих елемената – посебно инструмената који имају спојницу са џез традицијом попут на пример тромбона или вибрафона. 

У емисији ћемо представити вокални циклус Свет је Вавилонска кула и слоновача који се сматра најважнијим опусом Јакоба Давидсена до сада, написан на текстове из збирке песама Срце трећег миленијума данске ауторке Урсуле Андкјер Олсен. Као пролог и епилог ове композиције чућемо две самосталне песме – Окрутан да би био добар на познате стихове из Шекспировог Хамлета и Закључак на текст истоимене песме Олеа Сарвига из 1943. године. У композиционом смислу Давидсен примењује методу коју назива „записивање онога што чујем”, односно чин спонтаног компоновања мимо специфичних композиционих техника и усађених правила. У том смислу, музика циклуса Свет је Вавилонска кула и слоновача је испуњен асоцијацијама, детаљима, суптилним референцама, а сваки од шест ставова носи карактеристичан звучни идентитет и поред уланчаности и понављања неких од мотива. Називи песама – ставова су: Могу да те замислим, Светови од стакла у којем се појављује фигура инспирисана валцером Ернста Кшенека из његовог циклуса Осам комада опус 110. Потом ћете чути песму Пут, насловну Свет је Вавилонска кула и слоновача у којој кларинет даје упливе блуза и џез оријентализма на трагу Дјука Елингтона и Хуана Тизола. Завршне две нумере су проживљена песма Ти си моја, посвећена вези мајке и њеног нерођеног детета, која је конструисана попут позоришног сонга, да би на крају чули нумеру Сви се дигните у којој доминира врева речи и звукова. 

Уредница Ксенија Стевановић