Бетовен и фолклор

У трећој емисији циклуса у коjeм говоримо о улози фолклора и фолклорних музичких материјала у опусу Лудвига ван Бетовена, слушаћете клавирске композиције овог аутора и Франца Шуберта.

Међу првим Бетовеновим клавирским опусима у којима се може пратити утицај фолклорног материјала је његова сажета Соната за клавир у Ге-дуру опус 79, компонована 1809. године. У овој сонати доминира играчки карактер, инспирисан фолклорним плесовим, почев од првог става у темпу престо који је насловљен као „немачки" (tedesco). Утицај фолклора може се пронаћи и у позном Бетовеновом клавирском стваралаштву. Издваја се његова троставачна Соната за клавир у Ас-дуру, опус 110, компонована 1821. године. Скерцо на месту другог, играчког става, наликује Бетовеновим позним клавирским багателама и садржи референце на две комичне немачке народне песме његовог времена.

У клавирској музици Франца Шуберта сусрет са фолклором неретко је означен мађарским предзнаком. Његов Дивертисман à la hongroise у ге-молу за клавир четвороручно представља опсежно троставачно дело које је Шуберт компоновао на основу мелодија које је чуо и записао у Жељезовцима, у тадашњој Угарској. Шуберт је у овом граду радио као наставник музике двема ћеркама грофа Јохана Карла Естерхазија и то током летњих месеци 1818. и 1824. године. Препознатљиви типизирани елементи мађарског фолклора, укључујући карактеристичне асиметричне ритмичке обрасце и меланхолични мелодијски материјал, посебно су изражени у првом и трећем ставу Шубертовог дивертисмана.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић