Опера – Антоњин Дворжак: Ванда

Слушаћете оперу „Ванда” Антоњина Дворжака, која је написана на либрето Вацлава Бенеш-Шумавског и Франтишека Закрејса.

Премијера Дворжакове пете опере одржана је 17. априла 1876. године у Прагу, а и поред успеха код публике изведена је само четири пута, вероватно због изузетно комплексне сценографије и техничких захтева који су представљали издатак за Народно позориште. Дворжак је направио и ревидирану верзију од четири чина, уместо оригиналних пет, али ни то није омогућило да се опера нађе на реперотару. Отокар Острчил је 1929. довео дело поново на позорницу Народног позоришта у Прагу поводом двадесетпетогодишњице Дворжакове смрти, али се поново није дуже задржала. Пратићете снимак који су 1999. године остварили Камерни хор из Прага, Хор и Симфонијски оркестар Западнонемачког радија из Келна под управом Герда Албрехта. У главним улогама чућете: Олгу Романко као Ванду, Петера Страку као Славоја, Ивана Кусњера као Родериха, Мишел Брет као Хомену и Ирину Чистјаткову као Божену. Великосвештеник је Павел Данилу.

Дворжак је Ванду конципирао на прагу своје композиторске зрелости. Музички, осећају се утицаји Мајербера, Гуноа, Вагнера, али је Дворжаков лични стил препознатљив, посебно на пољу прокомпоноване идеје чина из којег израњују солистичке арије, ансамбли и хорске нумере, затим по карактеристичном хармонском језику, као и љубави према свету паганске митологије. Пре свега плени неспутани мелодијски лиризам овог чешког аутора, који просијава кроз паритуру Ванде. Иако је Дворжакова следећа велика опера Димитриј постигла велики успех и тиме помрачила Вандину судбину, музиколози се слажу да је раније остварење испуњено театарским инстинктом и оригиналношћу, а да Вандина арија „Наши богови” антиципира арије из Русалке и Армиде. Дворжак такође користи мотиве реминисценције на драматуршки оправдан начин, остајући ипак унутар граница жанра велике романтичарске опере са нумерама. Ванду треба посматрати у кључу националне школе и пансловенског сентимента, јер је заснована на легенди о пољској краљици Ванди, која је нека врста пандана чешкој Либуши. У том погледу Дворжак поставља словенски свет спрам немачких антагониста, што такође одговара и друштвено-политичкој атмосфери епохе у којој је чешка буржоазија покушавала да се ослободи власти и диктата аустријске, односно бечке аристократије. 

Опера Ванда Антоњина Дворжака третира, укртако причу о краљици Ванди која се жртвовала бацивши се у реку Вислу како би одбранила свој народ од немачких завојевача, остављајући неутешног витеза Славоја који је у њу заљубљен. 

Уредница Ксенија Стевановић