Бетовен и фолклор

У току септембра можете пратити пети тематски циклус који емитујемо у склопу обележавања јубилеја Лудвига ван Бетовена на Трећем програму Радио Београда. Овога пута ћемо говорити о улози фолклора и фолклорних музичких материјала у опусу овог композитора, те ће прва емисија бити посвећена обрадама фолклорних напева које је Бетовен, заједно са другим композиторима, израђивао за единбуршке издаваче

Култ фолклора и народног стваралаштва почео је да се шири Европом крајем 18. века, упоредо са почецима идеологије национализма. Један од епицентара овог култа била је управо Шкотска, са објављивањем циклуса епских песама Осијан, које је наводно сакупио и шездесетих година 18. века објавио песник Џејмс Макферсон, али и са прикупљањем народних песама, како текстова тако и мелодија, које је започело већ у првој половини тог столећа. Џорџ Томпсон иницирао је најамбициознији пројекат објављивања шкотских народних песмама крајем 18. века, у којем је позвао виђене европске композиторе да сачине обраде ових песама за глас и клавирски трио. Томпсон је сарађивао са Леополдом Кожелухом, Игнацом Плејелом, Јозефом Хајдном и, напослетку, са Бетовеном, са којим је ступио у контакт након Хајднове смрти. Јако је тешко ући у траг изворима које је Томпсон користио: народне мелодије сакупљао је од пријатеља, виђених певача, али и из секундарних извора, а неке је и сам познавао. Текстове које је Томпсон користио су, међутим, по правилу писали његови савременици – песници, док су оригинални народни текстови били или непознати или су одбацивани као недовољно добри. У почетку Томпсон својим сарадницима – композиторима – није ни слао текстове, већ само мелодију и назнаку карактера, а текст би накнадно придодавао обради, али је ова пракса убрзо наишла на Бетовеново негодовање.

Обраде народних песама – којих укупно има чак 179 – представљају једно од најмање извођених и недовољно истражених делова опуса. Бетовенова инвентивност јасно се препознаје у овим обрадама: од суптилних момената тонског сликања, преко прелудијума који прерастају у сажете музичке минијатуре, до осмишљавања форме која је подређена песничкој идеји. Песма Повратак у Алстер, из Томпсонове збирке ирских песама из 1814. године, пример је како Бетовен кроз поступке подражавања бордунских народних инструменaта проширује свој хармонски језик у овим обрадама и проналази нова специфична хармонска решења за фолклорне мелодије која излазе из утабаних оквира.

Бетовенове шкотске и ирске песме издавач Џорџ Томпсон иницијално је публиковао заједно са обрадама које је за њега израдио Јозеф Хајдн. Почев од 1799. године, Хајдн је за Томпсона обрадио више од 200 песма, неке од њих у сарадњи са својим учеником Зигисмундом Нојкомом, али је и у годинама пре тога, приликом својих посета Енглеској, израђивао обраде за лондонског издавача Виљема Напијера, а 1802. израдио је и збирку обрада за другог единбуршког издавача, Виљема Вајта.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић