Мајстори барока

Представићемо духовне арије и концерте Јана Јозефа Игњаца Брентнера, чешког барокног композитора који је стварао у Прагу у првим деценијама XVIII века.

Иако је остало релативно мало података о животу овог аутора, чије дело је на светлост дана изнео чешки музиколог Емилијан Тролда половином XX века, зна се да је рођен 1689. године у градићу Добрани у близини Плзења, где је и умро 1742. године. Оно што је даље познато јесте да је барем неку деценију живео у Прагу, у једној од најстаријих четврти Мала страна, где је компоновао концерте за грофа Туна, али је такође радио и за језуитски ред у овом крају града, као и хор реда Витезова од Крста. Када се све погледа, четири издате збирке Брентнерових дела су једини материјални доказ о његовом постојању и оне су објављене у Прагу између 1716. и 1720. године. У прве три се налазе примери духовне музике, док је четврта посвећена концертантним остварењима.

Стилски гледано, у Брентнеровим композицијама је приметан снажан утицај италијанског барока, пре свега Вивалдијевог идиома у концертаној музици, али на специфичан, мање формалан и иконокластичан начин који је иначе присутан и код других представника чешког барока попут Јана Дисмаса Зеленке. Брентнер ткоађе пише мелодијски привлачну музику, снажног плесног карактера и светлих и прозрачних текстура гудачких инструмената.

Збирку концерата под називом Hora pomeridiana, Брентнер је публиковао 1720. године као свој четврти опус и у поднаслову је ова дела назвао „камерним концертима” (Concertus Camerales). У овим композицијама се комбинују концертантни елементи, са формом свите и трио сонате. Водећи инструмент је често обоа, попречна флаута или виолина, док је у пратњи виолина, виола или виолончело. Треба приметити релативно рану употребу попречне флауте која је у то доба била још увек нов инструмент. На почетку сваког концерта се налази спори уводни став, за којим следи покренути алегро, док се на месту последњег често налази став плесног карактера.

Уредница Ксенија Стевановић