Оперска сезона Еурорадија 2019/20 – Жак Офенбах: Лепа Јелена

Слушаћете снимак опере комик „Лепа Јелена” Жака Офенбаха, забележен на представи одржаној 27. децембра 2019. године у Опери у Лозани.

У насловној улози наступила је Жили Робар-Жандр, док је улогу Париса тумачио Жилијен Дран. Као пророка Калханта слушаћете Жан-Клода Сарагоса, Мишел Фо је био Менелај, Кристоф Лакасањ је био Агамемнон, Жан-Франсис Монвоазен Ахил, док су Великог и Малог Ајанта изводили Пјер-Ив Тети и Оел Троадек. Хором опере из Лозане и Синфонијетом из Лозане дириговао је Пјер Димусо.

Ова трочина оперска фарса написана је на либрето Анрија Мејака и Лудовика Алевија, на основу мотива из класичне грчке митологије, дајући фарсични и иронични поглед на разлог за почетак Тројанског рата. Премијера је одржана 17. децембра 1864. године у Театру Варијете, а попут Орфеја у подземљу и ово Офенбахово дело представља не посебно скривену критику на живот париског друштва за време Другог царства, недостатак морала и потрагом за задовољствима. Ово дело је било једно од највећих Офенбахових успеха, а посебно је пленила деоница написана за Ортенз Шнајдер у насловној улози, као и за Жозеа Дипија у роли Париса. Може се рећи да од премијере до пада Другог царства 1870. године, ретко које вече у париским театрима је пролазило без извођења овог Офенбаховог дела. У каснијим епохама чувене Јелене су биле Марија Јерица 1911. године у Салцбургу, Јармила Новотна 1931. у Берлину и у протеклих пола века Џејн Роудс. Поред експресивних вокалних деоница двоје протагониста, ту су и друге изузетне нумере попут Марша краљева и патриотског хора који пародира Росинијевог Вилијема Тела. Офенбахова Лепа Јелена је забавна, иронична, еротски рафинирана, али неспутана, и испуњена незаборавном музиком, што је и данас чини популарним делом на оперетском репетоару. 

Кратак садржај је следећи: 

У Спарти, лепа Јелена је ухваћена у божанску погодбу. Наиме, када је Парис прогласио Венеру најлепшом од богиња на планини Иди, она му је узвратила обећањем да ће њему припасти најлепша од свих жена. Менелајева супруга Јелена је управо та најлепша смртница, али она покушава да одоли Парисовом добром изгледу и да избегне божанску погодбу. Кад изненадном Јупитеровом одлуком, Менелај оде на месец дана на Крит, Јелена покушава – попут неке неодлучне Пенелопе – да избегне неумитни сусрет са Парисом. Но, када он дође, одлучан да је одведе, она иако се наизглед опире, у дубини душе жуди за променом и љубавном авантуром. То открива у оквиру 'слатког сна' за време којег се предаје Парисовој љубави. Ипак, изненађује их Менелај, протерује Париса који обећава да ће се вратити. 

Венера је љута због Парисовог прогонства и непоштовање њене одлуке, те због тога започиње епидемију неверстава у Грчкој, што на крају доводи до тога да Јупитеров пророк Калхнат и Агамемнон моле Менелаја да преда Јелену у Венерине руке не би ли спасао људе од оргијастичног разврата. Млади тројански принц, преобучен у Венериног свештеника, лукавством на крају одводи Јелену на брод, откривајући потом свим присутнима да је са њом кренуо пут Троје. Тројански рат сад може да започне.

Уредница Ксенија Стевановић