Бетовен и јавни концерт – Дела Јозефа Хајдна и Лудвига ван Бетовена

У току јула можете пратити четврти тематски циклус на Трећем програму Радио Београда који припремамо у склопу обележавања јубилеја Лудвига ван Бетовена, а у коjeм ћемо опус овог композитора сагледавати у контексту културе јавног концерта.

Бетовенова каријера у великој мери коинцидира са формирањем јавног концерта каквог данас познајемо. Након пионирских подухвата током 18. века, попут париских Духовних концерата и Бахових и Абелових претплатних концерата у Лондону, почетком 19. века основане су институције попут лондонског Филхармонијског друштва и бечког Друштва пријатеља музике, које су окупљале музичаре и које су организацију јавних концерата имале као свој основни циљ деловања. Међутим, на почетку Бетовенове каријере јавни концерти су у Бечу и даље били реткост и одржавали су се нередовно. Основни формат био је такозвани „добротворни концерт", или „академија", који су најчешће организовали сами композитори, како би прикупили потребна финансијска средства. Исто као што су академије биле прилика за композиторе да изађу из окошталих система финансирања и зараде од слободне продаје улазница, тако су биле и простор за одређене музичке жанрове, попут симфоније, да се отргну из система аристократских меценстaва и да се непосредно обрате широј публици.

Први добротворни концерт на коме је Бетовен представио своја дела одржан је у марту 1795. године и то у организацији његовог учитеља Јозефа Хајдна, који се управо вратио из Лондона, где су премијерно биле изведене његове најновије симфоније. Овај концерт, на коjeм jе Бетовен наступио као пијаниста и композитор концерта за клавир и оркестар, пре свега је био прилика за бечку публику да се упозна са Хајдновим „лондонским" симфонијским опусом. Оркестарски „добротворни" концерти имали су жанровски изражено разноврсну структуру: поред симфонија и солистичких концерата, композитори су били ради да публици представе одломке из својих престижних вокално-инструменталних дела, али и разноврсне виртуозне композиције, док реткост нису биле ни оперске сцене. Тако су на програму Хајднове и Бетовенове академије из 1795. године били одломци из Хајдновог ораторијума Стварање света.

Када је Бетовен, 1808. године приредио опсежну академију својих дела, централно место заузеле су јавне праизведбе двеју његових симфонија - пете и шесте - као и Четвртог клавирског концерта. Ипак, академија је обухватала и вокално-инструментална дела: поред Глорије из Мисе у Це-дуру, Бетовен је програм употпунио концертном драмском сценом „Ах перфидо", писаном у модерном оперском стилу. Бетовен је академију заокружио изводећи виртуозну импровизацију на клавиру, на коју се директно надовезује Хорска фантазија, вокално-инструментално дело за солисте, хор и оркестар, које је написао специјално за овај догађај, као својеврсно велико финале читавог концерта, које је уједно ангажовало све извођаче овог четворочасовног музичког догађаја. Текст приписан вокалним деоницама говори о снази музике и узвишеном утицају који има на човека и може се тумачити као својеврсни програмски текст читаве академије. Ово је, услед Бетовенових проблема са слухом, био последњи пут да је јавно наступао као пијаниста.

Аутор Срђан Атанасовски
Уреднице Ксенија Стевановић и Сања Куњадић